Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера
Живимо у земљи чуда. У државици која је успјела да направи систем у којем од 130 хиљада пензионера, 70.000 живе од 450 евра, а директори јавних установа , агенција и предузећа по више хиљада. Гдје је здравство установа , али само за оне који имају времена да сачекају до пензије на преглед. Гдје се образовање зове“реформа“, али највећу реформу направе студенти-када оду у иностранство и не врате се.
Добро дошли у Црну Гору. Земљу гдје не можеш да нађеш љекара, али можеш директорско мјесто ако знаш неког ко зна неког. Земљу у којој смо пензионере , који су градили, бранили, радили и доприносили , претворили у статистику-.А ми као статистика живимо –дуго, мучно и све скупље.
Инфлација ? Ма то је урбани мит !
У нашој земљи , инфлација та „ невидљива“ звијер, највећа у Европи код нас , поједе пензију прије него што стигне на рачун. Цијене расту као гљиве послије кише, али пензије и социјала стоји, као табла „ Извините , не радимо „. За један обичан ручак ако случајно стигне гост мораш дати пола пензије, а за остатак мјесеца нека ти је Бог у помоћ.
Апотеке су пуне, али новчаници празни. Лијекови се продају као да су дијаманти. Ако имаш висок притисак биће ти још виши кад видиш цијену. Ако имаш шећер –паст ће кад схватиш да ти лијек није на терет фонда.
Здравство за елиту, термин за остале.
Уколико вам затреба МР, специјалиста или не дај Боже- болничко лијечење, наоружајте се српљењем, срећом и везом. И то у том редоследу. Заказани преглед за 9 мјесеци? Није здравство него трудноћа. Али срећом власт се ту не лијечи, ни прошла ни садашња. . Њихово здравље чувају клинике у Истамбулу, Бечу и Љубљани-наравно, о трошку народа. И што је најгоре – сви ћуте. Јер ако не ћутиш бићеш „ пензионер и без пензије“.
Администрација—држава у држави
Црна Гора са око 600.000 становника и – замислите 84.000 административних радника. И по пет на истој столици наизмјенично. Упоредимо то са Луксембургом –који има сличан број становника, али 15.000 државних службеника. Тамо све функционише. Код нас само фотокопир апарат.
И то није све. Возни парк државе броји 5.100 службених аутомобила на 600.000 станоивника. Шведска са 10 милиона становника има око 10 службених аута. Њемачка са 80 милиона становника испод 1.000 службених аута.. Дакле , код нас свака општина има више аутомобила него љекара . Ако не можеш на преглед- не брини, бар ће неки од директора да се прошета кроз твоју улицу у лимузини од 80.000 еура. Можда те поздрави ако не слупа ауто.
Образовање- диплома на рате
Школство нам је тако напредно да већ сада имамо генерације студената који не знају гдје се налазе на карти, али знају тачно ко је у којој партији. Дипломе се више не стичу –него се добијају, као новогодишњи пакетићи. А онда та, „кадровска елита“ заврши у министарствима, агенцијама и управним одборима- гдје једино што се чита су путни налози и службене картице.
И шта нам је остало?
Села су нам опустјела. Сточарство увенуло. Пољоприувреда је постала хоби за оне који нијесу успјели да се запосле у јавном сектору. А онда увозимо: млијеко, јаја, јабуке, кромпир, па и воду- иако имамо више извора него становника. Није него-
Водни потенциђјал је искориштен 15-17 одсто.
Зар може село да живи без пута , воде , струје. За то држава мора да има и то одмах и сада. Село Гајине у Вранешу, десетак домаћинстава и 12 дјеце, сви се купају испод стреха, у колибама, амбарима, шталама . Је ли то могуће ? Зар није срамота имати варијабилу, паушал, репрезентацију, ауто, ручак, пиће , иће, телефон а дијете нема туш, нема воду него је доноси у бидонима. Укидајте све дајте селу и пензионерима ! .
А извоза ? Па наравно- нема. Јер кад извеземо све што вриједи , шта ће остати.? Увоз нам и даље расте много више од извоза.
Оно што остаје -јесте елита. Ти исти који причају о „економском препороду“, а од народа се прави социјални експеримент. Њихове плате су веће од плата премијера у више земаља. Имамо гувернере, до-гувернере, директоре у установама и јавним предузећима, агенцијама , медијима, који зарађују више од предсједика државе, скупштине, владе, министра. Као да је сложеније уређивати један медиј од вођења државе. Ваљда јесте јер им је већи стрес – ипак је тешко водити агенцију за кординацију мређугенерацијске координације.
Плате се примају и након престанка функције, а појединци и по 15 -20 функција и све то раде у току плаћеног радног времена, а приме више хиљада еура. Апсурд!
Порука на крају
Пензионери у овој држави нијесу ни слијепи ни глуви. Само нас тјерају да будемо нијеми. Али вјерујте-ако нам је ћутање једино што је остало, онда ће да одјекује. Ми не тражимо милостињу. Тражимо оно што смо зарадили. Тражимо достојанство, А оно нема цијену у еврима. Очекујемо пристојно септембарско повећање пензија а не само шминкање. Да живимо достојанствено . Да не будемо терет већ подршка. Имамо знање, искуство, још понеки бубрег у функцији. Можемо дати више , ако нам дате мјесто под сунцем –а не под стрехом.
Срамота је што смо дочекали да у сопственој држави, у својој старости , будемо грађани трећег реда. Али знајте- ми памтимо. А памћење је најопасније оружје против заборава.
У држави гдје криминал и корупција пролазе некажњено, а налогодавци и убице се слободно шетају, гдје су оптужбе селективне, пресуде још горе, полиција у спрези са криминалцима, а ветинга нема или само малчице- нема ни повратка имовине, ни новца ни правде.
Црна Гора може боље. Само да се окрене ономе што стварно вриједи- пензионерима- народу. А не службеним аутима, директорским бонусима, варијабилама, и партијским унапређењима.
Док ви возите ми гурамо и још увијек- нећемо да станемо.
