У опробаном прохрватском манири монтенегрински Порталаналитика, преноси подугачку изјаву посебног савјетника МИП-а Хрватске, проф. др Ванде Бабић-Галић, о Црној Гори. Поред већ отрцаних изјава о четницима и увреди Хрватске због Резолуције о Јасеновцу Бабић-Галић оцјењује Боку и њене католичке особине. Сматра и да су све оне угрожене од великосрпске најезде и обећава да то Хрватска неће дозволити. Очигледно да у тој одбрани има и 100-постотну подршку Монтенегрина.
На питање има ли помака у признавању културне баштине бокељских Хрвата одговорила је одречно.
–Нема помака, но има помијерања граница толеранције, има културоцида, етноцида и на концу разних притисака који мијењају и човјека и простор. Непризнавање хрватске бастине није новина, њено брисање, прекрајање. То је подстакнут и приваћен наратив у неким њиховим црквеним, друштвеним и политичким круговима. Бока которска бесрамо је огољена, девастирана и продана. Између криминалних кланова, и Јудиних шкуда, литијаша и светосавских прича, Бока которска одолијева новим нападима из кухиње Српске цркве, локалних власти и појединаца који Улицу св. Луке преименују у Улицу св. Саве, све књижевнике и великане од хуманизма до просвјетитељства убацују у своју културу, а по градовима уводе нове традиције литија, бесправно граде крстионице, цркве, крижеве и покушавају Боки промијенити културолошки предзнак. Наша Бока, наше море, наше цркве, наши палаци, наше улице, наши обичаји ките се туђим обичајима, но постојан је то камен, поносни и пркосни су то људи, па је за очекивати како ће хрватска баштина Боке бити укључена у црногорски образовни систем, као и да ће се Црна Гора извући из мреже великорпске политике и вратити свој чојствени сјај, истиче Бабић Галић.
Да би препознали што се догађа Хрватима Боке, морају познавати своју хрватску баштину, своју историју.
-Морамо знати нешто и о Црногорској православној цркви, Божићном устанку и злочину о којем се данас шути. Треба имати храбрости рећи да су нигдје другдје на свијету, осим у Боки, православне цркве прекривене спским заставама, дугим колико и њихова прочеља, само у Боки „пресвештана“ су маријанска светишта и Хрват је католик без имена или Бокељ без нације. Само у Црној Гори бенедиктинско светипте Госпе Ратачке стријепи пред пријетњама братске хришћанске цркве која на овим просторима не пропагира опрост, вјеру, десет Божјих заповјести, већ врло успјешно води црногорску политичку сцену и запозорје. У том окружењу Хрвати Боке увијек у историји ослоњени на Римокатоличку цркву, у Заливу светаца, Боки которској гдје се налази романичка римокатоличка катедрала св. Трипуна из 1166. године, старија од открића Америке, Успењског храма у Москви и цркве Нотр Дам у Паризу, данас немају свог пастира, свог бискупа, свог Буторца, свој ослонац. И то у временима када је сакрална баштина изложена културоциду и свакодневним покушајима отимања било да је ријеч о најпознатијем бокељском светишту Госпи од Шкрпјела или о старој перашкој опатији св. Јурју или о цркви св. Сабе и у коначници о Михољској Превлаци на којој се годинама гради извор смутње и полуистина, нагласила је Бабић Галић.
Ако томе, како наводи, додају лимену православну цркву на Румији, пријетње рушењем Његосевог маузолеја који је градио Мештровић, добијају још непотпуну слику онога што се у Црној Гори ради уз оправдање нестабилних влада, криминала, локалних шерифа и организоване Српске цркве.
–У тим оквирима не можемо говорити о заштити хрватске баштине. Можемо говорити о борби, о покушајима заштите, о нотама МВЕП-а, о будности Хрватске владе, о агилном ХНВЦГ и народу који никада више не смије и неће проћи голготу Домовинског рата. Јер, Хрватска је ту. Уз свој народ, уз грађане Црне Горе и уз проевропску Црну Гору, поручила је Бабић Галић.
извор: портал аналитика
