Навршило се 27 година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију – једног од најтрагичнијих и најтежих поглавља у новијој историји нашег народа. Током 78 дана непрекидног бомбардовања, 19 најмоћнијих земаља свијета извршило је напад на једну суверену државу, без одобрења Савјета безбједности УН. У том времену угашени су бројни невини животи, међу њима и дјечији, док су хиљаде породица заувијек обиљежене губитком, ранама и тугом. Разарана је читава земља – уништавани су мостови, болнице, школе, фабрике, пруге, путеви, медијске куће, као и бројни културно-историјски и вјерски објекти. Посебну тежину носи чињеница да је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом, чије посљедице по здравље народа и данас трају.
У знак сјећања на жртве и као опомена савјести, у Херцег Новом је 24. марта одржана трибина под називом „Зло прољеће ’99”, у организацији Управе храма Светог Фјодора Ушакова, уз сарадњу Удружења „Сердар” из Будве, херцегновског „Српског Сокола” и „Кола српских сестара”.
Вече је започело молитвено и достојанствено, акатистом посвећеним Светом Јовану Владимиру, који је служен у храму Светог Фјодора Ушакова. Акатист је служио архијерејски намјесник херцегновски Обрен Јовановић, који је потом одржао снажну и надахнуту бесједу, подсјећајући на страдалнички пут нашег народа и значај вјере, јединства и памћења као темеља опстанка. Након тога, дао је благослов за почетак трибине.
Скуп је свечано отворила генерална конзулка Републике Србије у Херцег Новом, Јасмина Милачић, наглашавајући да његовање културе сјећања представља свету обавезу према жртвама, али и завјет будућим генерацијама да истина не смије бити заборављена нити прекројена.
Публициста Небојша Рашо говорио је о бомбардовању рта Арза, указујући на размјере разарања и посебно на употребу осиромашеног уранијума, чије посљедице и данас осјећају грађани овог подручја. Његово излагање било је снажно свједочанство о дугорочним посљедицама агресије која није завршена престанком бомбардовања.
Бивши посланик у Скупштини Савезне Републике Југославије, Бранислав Оташевић, говорио је о злочину у Мурину 30. априла 1999. године, када су у НАТО бомбардовању страдала невина дјеца и цивили. Истакао је да Мурино остаје трајни симбол страдања недужних и опомена да правда за ове злочине још увијек није задовољена.
У завршници трибине, аутор Милан Бојић представио је своју књигу „Срби против НАТО-а 1991–1999. година”, која је овом приликом први пут представљена у Црној Гори. Уз њега, говорио је и уредник издања за дјецу Александар Миљевић, наглашавајући значај да се истина о овим догађајима пренесе и млађим генерацијама, како би се очувало колективно памћење и национални идентитет.
Трибина „Зло прољеће ’99” протекла је у снажној, емотивној и достојанственој атмосфери, прожетој тугом због невино страдалих, али и поносом због отпора и истрајности нашег народа. Послата је јасна и снажна порука – да жртве не смију бити заборављене, да истина мора живјети и да је памћење наша морална и историјска обавеза.
Ово вече у Херцег Новом које је одржану уз подршку Републике Србије – Управе за сарадњу са Србима у дијаспори и региону није било само подсјећање на прошлост – било је то свједочанство трајања, завјет сјећања и доказ да народ који памти – опстаје – закључује се у саопштењу .
