Драган Бурсаћ, колумниста CdM-a, пише:

“Дукљански кнез Иван Владимир има везе са Србима колико и ја са ритмичком гимнастиком. Што не спрјечава бојовнике српског света да праве филм о “српском свецу Јовану Владимиру“. За то вријеме црногорска држава зури у Сунце и бави се шампањцем и артичокама из Сен Тропеа.“

У тексту даље на порталу Великосрпска политика у свом генетском коду осим освајања, оних класичних, територијалних има задатак да присваја или уништава и туђа културна наслијеђа-или их усисава или их у машинерији лажи претвара у своја. Најновији, а заправо уопште не тако нов случај је србизација дукљанског кнеза Ивана Владимира и његова творба у “српског јунака и свеца“.
Па тако у некад опозиционом, а данас тек медијском Вучићевом покојнику – београдском б92, између осталог можете прочитати како се снима филм “Први српски светац и цар Свети Јован Владимир”, преузето са портала crnogorskiportal.me

На порталу aktuelno.me пише:

,,Кад нијесу задовољни што им не ваља историја, кад је неко старији и славнији од њих, кад прораде комплекси, онда настаје проблем. Што сад? Наравно, отеће Дукљу од Црногораца и узети је за себе.
,Једна од пропагандних испостава српске БИА-е која ради у служби аутократе Александра Вучића и светосавске секте (СС) познате и под акронимом СПЦ, портал Б92 објавио је прије петанестак дана информацију да је у току снимање филма о, како су без трунке стида написали, ”првом српском светитељу и кнезу/краљу Јовану Владимиру чије мошти се налазе у Албанији”.
Овакво беспризорно фалсификовање историје од стране пропаганде ”српског света” прокоментарисао је грађански” активиста Вукашин Перовић

Његово реаговање преносимо у цјелости:

,,Кад су Срби хтјели највише да увриједе Црногорца, рекли би му да је Дукљанин. А онда су схватили да је црногорска држава Дукља 200 година старија од српске Рашке, а Дукљански Краљ Михаило крунисан 140 година прије Стефана Првовјенчаног?
Кад нијесу задовољни што им не ваља историја, кад је неко старији и славнији од њих, кад прораде комплекси, онда настаје проблем. Што сад? Наравно, отеће Дукљу од Црногораца и узети је за себе. Прво су нас Дукљане скинули са Везировог моста за који смо били заковани, онда правли цркве које називају дукљанске, фалсификују, преправљају, измишљају… и полако ми “постајемо” они, а они, Дукљани.
Како код њих по њиховом казивању “свака лаж на крају постане истина”, мора се снимити и филм. Онда је то то, крунски доказ “заборављене” историје. А ми гледамо лажове, преваранте и манипулаторе, и питамо се, докле више“, преузето aktuelno.me

*На Барском порталу који је такође пренео вест са Б92 салва увреда и неких непознатих чињеница и извора у коментарима на њиховој ФБ страници.

Шта рећи на овакво извртање историјских извора и чињеница? Осим да је то њихово право и избор на припадност који ми морамо да поштујемо, али и ми Срби морамо да искажемо своје ставове, изворе и размишљања… и не можемо се одрећи вековне историје Српског народа, која је давно записана и уткана у српски народ. 

Чињеница је да је Свети Јован Владимир био први српски владар светитељ архонт-кнез (као и његов отац) кога је Српска православна црква прогласила за свеца. О њему је у жтију светих писао Владика Николај Велимировић који га је од милоште назвао краљем. Владао је Дукљом, крајем 10. и почетком 11. века, државом која се простирала на подручју данашње Црне Горе, Босне и Херцеовине, Северне Македоније и Албаније.
Свети Јован Владимир Српски се сматра првим српским свецем и небеским заштитником града Бара. Његово најстарије, данас изгубљено житије настало је у Дукљи вероватно између 1075. и 1089. године; сачувано је у скраћеном облику у Љетописа попа Дукљанина, написаном на латинском.
Доста о томе је писао и Ава Јустин Поповић и владика Николај Велимировић, али поред тих записа имамо и нова истраживања која ће нам пренети у филму Јован Пламенац као и проф. др Ђорђе Ђекић са Филозофског факултета у Нишу (одсек за историја). За филм су коришћени сви релевантни историјски извори и чињенице које се налазе и по архивама, наглашава Ђорђе Бојанић.

Како кажу поједини дукљани да Дукља нема везе са Србима и Србијом, невероватно, а све то зборе на српском језику… али добро, свако има право да тумачи и износи своје ставове и размишљања. То је њихов избор и то треба да поштујемо.

Зашто су онда Албанци ову српску цркву у Шин Ђону (Манастир светог Јована Владимиран који се налази у селу Брадашеш у округу Елбасана) превели под албанску православну цркву, и за њих данас ова црква нема никакве везе са српском црквом и Србима. Они су 2006.год плочу изнад главног улаза у цркву, на којој је било написано ћирилицом ко је оснивач и ктитор светиње су скинули и на њено место поставили плочу са грчким натписом, Та уклоњена плоча са српским ћириличним натписом данас се чува у једном музеју у Тирани! Зашто?

Света је дужност сваког доброг Србина да своје покрајинско име утопи у опште име Србин, које нема на себи нити једну мрачну пјегу, већ свијетли као сунце, објавио је ,,Цетињски вјесник“.

Ево и пар речи, а све то слично пише и у српским уџбеницима, а то исто су учили и наша браћа Срби (небитно које вере) из Црне Горе до деведесетих година 20. века.

Појам Српске земље у раном средњем веку обухвата историју српских земаља током раног средњег века, у ширем временском распону од 6. до 12. века.
Прве српске државе биле су Рашка и Дукља, које се помињу у изворима од IX века. Дукља је једна од области, првих држава, коју су Срби формирали.

Српске земље у приморју биле су (то пише у српским уѕбеницима историје):
*Дукља (од реке Бојане до Боке Которске)
*Травунија (од Боке Которске до Дубровника)
*Захумље (од Дубровника до реке Неретве)
*Паганија (од реке Неретве до реке Цетине)

Те државе налазиле су се у склопу српских држава, а повремено су биле и самосталне.
Дукља (од почетка 12. века се за ову област већином користи назив Зета) се простирала од Боке которске до ушћа реке Бојане. Назив Дукља, добила је по античком граду Доклеји, код данашње Подгорице. Други назив-Зета је добила по реци Зети.

Даље да не идемо, то би требало да буде посебна тема ако узмемо историју свих владара који су владали, преко Михајла Војисављевића првог српског краља (1077), Светог Саве и свих Немањића, Петровића… знамо сви добро за коју матицу су се везивали и како су зборили… то су већ сурове чињенице.

Заборављамо да је организована Српска држава настала око 490 године а престоница је била у Скадру све до 1171. године. Српска престоница Скадар трајала је око 700 година и имала је своје крунисане владаре.

У раном средњем веку подручје данашње северне Албаније било је Српски центар са престоницом у Скадару, припадало је српској Краљевини Дукљи, а и за време владавине Стефана Немање целокупна област око града Скадра укључена је у састав Српских држава. О томе сведоче и бројне светиње на територији данашње Албаније које су срушене или промениле намену и називе (неке од њих су црква Свете Тројице, Светих Сергија и Вакха на Бојани, Светог Стефана у Скадру, задужбину Јелена Анжујске и многе друге).

Требамо се сетити да је пре неколико година у Подгорици одржана протестна шетња под слоганом ,,Никад више 1918″, шта се то десило и шта се дешава са делом данашњих Срба црногораца па се тако олако одричу српских корена и ђедова… тај данашњи стадијум, мислим да нико не може са јасноћом да дефинише… уместо да им слоган гласио ,,Никад више 1916″!

А црногорски парламент прогласиo је ништавним одлуке Подгоричке скупштине из 1918. год (о уједињењу са браћом Србима), тиме су ти ,,црногорци” поништили сами себе и пљунули на свог ђеда… а сада донели срамни Закон о слободи вероисповести и правном положају верских заједница а да изгледа нису ни свесни шта чине, омађијани ликом и делом ,,једног” човека.

Да ли уопште тај део срба ,,милогораца” зна шта се те 1916. десило (те године потписана капитулација Црне Горе, од тада ЦГ је део аустроугарске, а ослободиће је Срби, а не окупатори…). Нека прочитају своју историју, како је краљ Никола побегао из Црне Горе са огромном количином новца и оставио свој српски род да се бори за слободу Српства и Црне Горе. Зато и слоган треба да гласи ,,Никад више 1916″ и издаја, која је данас присутна у Црној Гори код дела црногораца који се одричу свега што је Српско.

Лепо рече Матија Бећковић за један  део данашњи црногораца ,,Црногорци су прва нација без ђеда”. И стварно јесу (наравно, не сви… да не генерализујемо)!

Црногорац, заборављамо да је та реч само географска одредница, да та реч је од увек имала своју српску припадност и  означавала СРБИНА. Али, свако има право на своју  припадност,  и да се назива и осећа како жели.

Ти бивши Срби, (помогнути од стране једног дела срба муслиманске вероисповести и албанаца) траже рушење православне цркве на Румији, траже уклањање из школске лектире Горски Вјенац Владике Петра II Његоша, траже промену националних и хришћанских знамења на застави државе Црне Горе, стварају некакву Црногорску православну цркву, створише некакав црногорски језик и много тога… али, то је њихова воља и то треба поштовати.

Али, ми Срби се не смемо одрицати неких дивних српских речи, израза и појмова само зато што су те речи, изразе и појмове присвојили они који су се одрекли српства!

Реч Црногорац означава Србина из Црне Горе, као што и реч Шумадинац, Личанин, Далматинац, Косовац, означава Србе из различитих крајева, тако је Црногорац генетски  Србин из Црне Горе, а и ова друга страна су бивши Срби из Црне Горе, али, они који се одричу свега српског… наравно и на то имају право, али историју не могу избрисати и ни Његоша се не могу одрећи, најмудрије Српске главе, а можда и могу.

Нећемо се ваљда зарад тих људи који су се одрекли српства и историје, одрећи од Српских Црногораца, који свакодневно одолевају онима који не желе да буду Срби, онима који стварају некакву нову цркву, историју а створише и свој језик!

Сви вековни изроди српски, који су стварали неке нове нације, говоре уистини српским језиком, само што га не зову више српски, већ су измислили нова имена за стари језик наших, а и својих, предака!

И ово морамо да знамо, и да памтимо!

Црногорац је наш вековни српски брат.

Шта нас то мучи па стално ликујемо издаји? Да ли помислимо икада што Српској браћи у ЦГ не помогнемо, јасно и гласно да их подржимо, ми ослепљени нисмо помогли јасеновачким мученицима до краја рата, као да и нисмо знали шта се тамо дешава, па да прво њих ослободимо.

Данас у Црној Гори има преко 40 посто (чудно је и то да резултата пописа још нема) срба који се свакодневно боре са оним србима који су Срби а не желе више да буду онакви какви су били њихови ђедови и прађедови… који се свега српског одричу, па и цркву хоће да нам руше и скрнаве и отимају светце и историју.

Некада је врло опасна државна званична историја… као у овом примеру у Црној Гори, где се све скрнави, лажира и изврће, чак и суве чињенице. У Црној Гори више нема места у образовању за Јована Дучића, Десанку Максимовић, , Јову Змаја… 

А таква историја се намеће и у околним земљама, а ми ћутимо, ћутимо и за србина Скендербега (Ђурађа Кастриота), отеше нам га албанци, споменика по Албанији и Косову и Метохији свуда, величају га као албанског националног хероја и заснивају историју на њему, отимају и скрнаве нам Немањиће, Милош Обилића, Карађорђа. Други нам лажирају  жртве Јасеновачких мученика, умањују бројку, а тамо јаме још затрпане и препуне.

Историја без чињеница, историја која се заснива на извртању чињеница, присвајању, отимању и крађи идентитета оног коме ни сами не припадају… У жељи да формирају неку другу заједницу… па сурово газе по чињеницама и истини до свог циља.

Питам се да ли ми баш све требамо да им препустимо… тим чињењем и не реаговањем на адекватан начин и ми сами им помажемо да брже стигну до циља, а да нисмо ни свесни тога.

За крај да се подсетимо песме Онамо, ‘намо, краљ Никола био је образован и песнички надарен. У песми Онамо, ‘намо коју је Богдан Поповић уврстио у Антологију новије српске лирике, изразио је стремљење ка највишем српском идеалу, ослобођењу Косова и Метохије. Овај патриотски спев, с мотивима из борбе за ослобођење од Турака, кнез Никола написао је 1867. године. Да ли се браћо и овог спева стидите? Никола је део наше историје… и ваше. А зашто је издао Црну Гору те 1916. и напустио српски народ, то је већ друго  питање.

Као и остали филмови и овај филм је рађен без донација и апанажа. Ако Бог да његову реализацију и овај филм биће приказан преко јутјуба и моћи ће да се преузима и емитује без икакве зараде и апанажа.

И да не заборавимо да смо ми браћа да нам је корен исти, није битно које смо вере, најбитнија је слога и ново сабрање… морамо знати историју и чињенице ( да се сетимо прађеда), то ће нам помоћи да савладамо препреке, којих и нема између нас. Погледајмо само Украјину где браћа и исти народ Руски ратује, ту је неописива трагедија која нама  није потребна… а лако нас је све завадити и улиту неописиву мржњу.

Живи били сви Срби и они који се тако не осећају и било које вере били! Праштајте! И дај да се једном сложимо, ипак смо ми браћа! 

Жива била Црна Горо!

Пише: Ђорђе Бојанић, главни уредник портала Српска историја

Приредила: Српска историја