– Шаље се порука на свим странама, па и у овом случају: `Ви који сте остали идите, а ви који сте отишли, немојте се враћати!` То је пракса на свим овим просторима. Тако ту поруку шаљу муслимани у ФБиХ, шаљу је Хрвати Србима у Хрватској, као и Албанци на Косову и Метохији – рекао је Штрбац за Срну.
Он сматра да је највећи проблем у томе што је перцепција догађаја другачија и да зависи од тога ко их и како гледа, па и судови имају двоструке аршине – и домаћи и међународни.
– Тамо гдје су остали да живе муслимани, а Срби су морали да побјегну или су остали у траговима, што је случај у ФБиХ, слично као и у Хрватској и на Косову и Метохији, према њима се домаће становништво односи онако како се односи /углавном непријатељски/ и онда се починиоци не откривају или кад се открију, то се квалификује далеко блаже – рекао је Штрбац.
Он је навео да и када се починиоци приведу, као овај екстремиста у Бихаћу, судови и тужилаштва имају другачији критеријум према њима, па благонаклоно гледају на њихове поступке и пуштају их да се бране са слободе, обустављају истрагу или је чак и не отварају.
Штрбац је истакао да се број етнички мотивисаних напада на Србе у Хрватској мјери у стотинама, а на Косову и Метохији има и хиљаде таквих случајева, зависно од периода који се гледа.
– То је нажалост постало пракса, а не било какав изузетак. Готово свакодневно имамо ово узнемиравање као у Бихаћу, малтрертирање и уништавање и узурпациују имовине. Зато би мени више привукло пажњу да у неком национално мјешовитом селу три мјесеца није било никаквог инцидента – рекао је Штрбац.
Он сматра да су етнички мотисивисани напади, узнемиравање и застрашивање мањинских заједница постали „нова нормалност“, која на овим просторима траје више од три деценије и ко зна колико ће још.
– У Хрватској ова генерација која иде масовно на Томспонове усташке концерте, то је производ са грешком. Али, чији? Није неке фабрике, него државе и цијелог система. Сви сегменти друштва учествују у стварању младог тридсетогодишњака или двадесетогодишњака који ће обући усташку униформу и пријетити Србину или овога који ће пријетити Србима код Бихаћа – објаснио је Штрбац.
Све то, како указује, доводи до тога да када неко пита те људе зашто то чине добија одговор да „тако треба“, јер они сматрају да је то исправно.
– Неко им је усадио у главу да је то добро, нормално и пожељно понашање. И онда их још пустиш из затвора, гдје преноће као овај у Бихаћу или не преноће. На тај начин им дајеш подстрек и потврђујеш то што их је неко до сада учио – каже Штрбац.
Три особе ухапшене су прекјуче на подручју Бихаћа због сумње да су изазивала националну и вјерску мржњу, али су јуче пуштене су на слободу након салушања јер, према оцијени Тужилаштва Унско-санског кантона, „не постоји ниједан разлог због којег би притвор био предложен“.
Медији су објавили да је међу ухапшенима исламиста Адил Ћенановић, који је крајем септембра узнемиравао српску породицу у Бихаћу због пуштања пјесме „Весели се српски роде“, узвикујући испред њихове куће „Текбир – Алаху екбер“.
извор: ртрс
