У Српској кући у Подгорици вечерас је одржана академска трибина поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, на којој се обратио српски историчар Бојан Арбутина, који од 2018.године сарађује и ради у Музеју жртава геноцида, у својству стручног сарадника на Енциклопедији геноцида у НДХ у Другом свјестком рату. Арбутина је истакао да смо се окупили данас на дан обиљежаваља страдања Српског народа у Другом свјетском рату и Дан сјећања на жртве холокауста и геноцида и српске жртве у Другом свјетском рату.
-На данашњи дан је извршен пробој у логору Јасеновац, фабрику смрти за Србе. Логораши који су пробојем утиснули Јасеновац у историју и обиљежили дана када су логораши ослободили саме себе у пробоју из логора, рекао је Арбутина.
Он је истакао да се интезивно ради у последње три године на прикупљању историјске грађе о страдању српског народа у Другом свјетском рату.
–Имамо документ од преко пет хиљада српске дјеце које је успјела да спаси Дијана Будуисављевић. Када смо добили тај документа, кренули смо у акцију да пронађењо људе који су били на том списку. Живко Зеленбрк се јавио из Загреба, који је знао да је дете са Козаре. Тај списак је навјважнији документ који смо дошли, рекао је Арбутина.
Он је изразио наду и очекивање да ће се наћи и други списак од пет хиљаде дјеце које је спасила од смрти Дијана Будисављевић. Арбутина је истакао да је важан задатак Музеја геноцида у Београду, је списак имена и презимена жртава Другог свјетског рата у Југославији.
–Број пописаних жртва Другог свјетског рата , који има Музеј жртава геноцида у Другом свјетском рату је 650.850, рекао је Арбутина.
Он је додао да би у наредном периоду требало да у Музеју жртава геноцида има преко милон имена и презимена жртава геноцида Другог свјетског рата.
–Свака српска породица је имал жртве у ратовима 20.вијека, тако да то треба презентовати нашим млађим генерацијама, истакао је Арбутина.
Арбутина је презентовао и досадашњи изложбене и књишки рад Музеја жртава геноцида у Београду на изучавању и истраживању страдања српског народа у 20.вијеку, са акцентом на Други свјетски рат у Југославији у којем се истичу изложбе о страдању дјеце са Козаре и у Јасеновцу, која је рађена 2022.године.
–Трудећи се да наш рад интернализујемо сва наша дјела, до сада смо превели књиге о страдању нашег народа у Београду, Крагујевцу, Јасеновцу, истакао је Арбутина.
Он је рекао да се у Музеју жртава геноцида труде да се нађе и прикупи што више докумената о дешавањима у Другом свјетском рату и да широј публици представимо велике размјере страдања српског народа.
–То је важно јер смо данс суочени са ситуацијом да се српски народ , који је доживио геноцид, новим случајем са Сребреницом , прогласи за геноцидан народ. То не смијемо дозволити, мада многи не желе да буду у свијету упознати са тим чињеницама и ми треба страдања српског народа да свједочимо свима у свијету, истакао је Арбутина.
Раније данас у холу Никшићког позоришта отворена је изложба ФотограФија и документа „Повратак: Прича која траје“ ауторке Јасмине Tутуновић – TриФунов, више кустоскиње – историчарке у Музеју жртава геноцида Београд.
Никшићки музеј изложбу су организивали поводом 22. априла, Националног дана сјећања Републике Србије на жртве геноцида и Дана Музеја жртава геноцида.
Поставка београдског Музеја жртава геноцида „Повратак, прича која траје” ФотограФијама и документима, веома потресно, свједочи о судбини српске дјеце са Козаре и Поткозарја, у периоду Другог свјетског рата и њиховој потрази за својим идентитетом.
Поставку на 12 панела чине документа, писма и ФотограФије затворене дјеце. Из крвавих казамата Диана Будисављевић, хуманитарка аустијског поријекла, спасила је 12.000 дјеца, углавном српске, са простора Кордуна и Козаре.
Поставка „Повратак: Прича која траје“ производ је вишегодишњег истраживања запослених у Музеју жртава геноцида и прва је изложба коју је, тај Музеј посветио најрањивијој категорији геноцида – дјеци. Изложба приповиједа о непоколебљивости и досљедности преживјеле дјеце, данас одраслих људи, да осам деценија од велике Козарачке трагедије, пронађу своје породице.
