Поводом посљедњих дешавања у Гимназији „Слободан Шкеровић“ огласила се директорица подгоричке Гимназије Биљана Вучуровић, поручујући да је поднијела кривичну пријаву, те да су у овом случају небитне фотеље, а да је важна истина. Она је за Портал РТЦГ истакла да је у Гимназији незаконито извршен инспекцијски надзор.

Њено реаговање преносимо интегрално.

У вези са најавом министарке просвјете, науке и иновација Јакшић-Стојановић да ће независни орган Просвјетне инспекције предложити моје разрјешење због случаја Саре Вујисић и Радомана Чечовића, истичем сљедеће:

Морамо радити све што је у нашој надлежности, свако са свог радног мјеста, али и грађански, да заштитимо ученике од насиља било које врсте. Предаторе треба извести на свјетло дана, регистровати их да никада не дођемо у ситуацију да уђу у учионицу међу дјецу. Потребно је мијењати законе и у њима дефинисати појаве које су кажњиве. Дуго се чека на те кораке. У актуелном случају, поступала сам у расположивим оквирима закона, а за све имам доказе.

Када је сам инспекцијски надзор у питању, наводим одломке из приговора на исти: да је извршени инспекцијски надзор нелегитиман, односно незаконит из разлога што га је спровело неовлашћено лице које у времену вршења инспекцијског надзора нема мандат главног инспектора за просвјету па тиме ни право да спроводи предметне радње. Наиме, дана 5. децембра 2019. године Влада Црне Горе-Комисија за кадровска и административна питања донијела је Закључак којим се дала сагласност да се за главну инспекторку у Управи за инспекцијске послове постави Луција Аџић, професор физичке културе. Законом о инспекцијском надзору није предвиђено да на други начин главни инспектор обавља овај посао, осим у мандату, а његово дјеловање је незаконито ван мандата. јер не постоји в.д. стање за главног инспектора.

Доказ је закључак Владе.

Спорно је дјеловање инспектора који предлаже разрјешење јер предлог за разрјешење директора није управна мјера, а инспектор супротно Закону о инспекцијском надзору дјелује репресивно, а не превентивно, како је то био у обавези да уради по Закону о инспекцијском надзору. Дакле, радила је супротно Закону.

Инспекторка је навела да је обавезна да предложи разрјешење директора у случајевима повреде закона или другог прописа или када се не поштују прописани стандарди и нормативи, а како каже у случајевима утврђеним Општим законом о образовању и васпитању. Међутим, инспекторка ниједном није утврдила или навела да је повријеђена нека одредба Општег закона о образовању и васпитању нити било којег другог закона, или прописа. Додатно истиче да је НЕСПОРНО утврдила одговорност директорице непотпуно и погрешно износећи чињенично стање, дајући погрешну примјену материјалног права и демонстрирајући незаконитост у начину спровођења поступка и оцјене доказа. У Закону о општем образовању и васпитању наведени случај који је био предмет инспекцијског надзора није регулисан нити се може ни ширим тумачењем законских одредаба препознати као разлог за разрјешење директора школе.

Најзад, инспекторка предлаже разрјешење директорице, између осталог, јер директорица није поступила по Упутству школама за подјелу одговорности и поступање у циљу превенције и у случајевима појаве насиља и вандализма. Инспекторка не наводи шта је конкретно био пропуст директорке. Прије свега треба навести, а што инспекторки није могло и није смјело остати непознато, да је предметно Упутство донијело Министартсво просвјете И науке без правног основа па исто не производи правне посљедице. А осим овог очигледног недостатака, чињеница је да се подзаконским актом, какво је поменуто упутство, не могу прописивати права и обавезе, већ искључиво законом. Дато упутсво прије свега је путоказ школама за поступање у случају вршњачког насиља , а не сексуалног узнемиравања о чему је ријеч у предмету инспекцијског надзора.

Увидом у упутство пише: ,, Сви заинтересовани свједоци и очевици, могу пријавити Министарству просвјете догађаје у школама који упућују на могућности да се дешава насиље и вандализам на број телефона 080777777.” Из горе наведеног, уочава се да ово није императивна норма Поменуто упутство није обавезујућа нити предметна процедура за поступање. Остављени број у Упутству дат је као СОС телефон на који би ученици могли да пријаве вршњачко насиље, али не и сексуално узнемиравање од стране одрасле особе у школи. Позивом на тај број утврђује се наведени податак.

Додатно, истичем, у самом предмету – није било ни очевидаца, ни свједока насиља јер би ме психолошкиња школе задужена за разговоре са Саром информисала о томе.

Због оваквог незаконитог поступања према мени као директору ЈУ Гимназије ,,Слободан Шкеровић” и због повреде мог и угледа школе, поднијела сам јуче кривичну пријаву ради утврђивања чињеница у чију корист, а на моју штету и штету установе јесте извршен незаконити инспекцијски надзор уз погрешну примјену материјалног права. Кривично одговорни су сви који стоје иза незаконитог инспекцијског надзора.

Како за све што наводим имам доказе, апелујем на надлежне да поступе по мојој пријави.

Фотеље су небитне. Важно је очување угледа који је дуго и озбиљно стицан. Истина мора бити једина сврха у овом процесу јер је прошло вријеме незаконитих радњи и политичких обрачуна. Позивам на одговорност свих који имају и могу имати везе са овим случајем и нема потребе да се ико крије иза функција у овако важном тренутку за васпитно-образовни систем. 

(РТЦГ)