Полазећи од вјековних духовних, културних и просвјетних тековина светосавља, као трајног темеља идентитета српског народа, ми, представници удружења и организација окупљени на Светосавском скупу у Беранама, на Савиндан 2026. године, доносимо и усвајамо ову Светосавску декларацију.

–Свети Сава, први архиепископ српски, утемељивач цркве, школства и писмености, прије више од осам вијекова поставио је духовне, моралне и културне темеље живота на просторима данашње Црне Горе. На тим темељима развијали су се просвјета, писменост и морал, обликујући историјско и духовно трајање народа. Подсјећамо да је вјеронаука у прошлости била саставни дио школског образовања и да је имала значајну улогу у васпитању младих у духу моралних, етичких и општечовјечанских вриједности. У времену изражене моралне и духовне кризе, сматрамо да је неопходно омогућити дјеци да упознају своју вјеру, традицију и духовно наслеђе, као важан ослонац личног и друштвеног развоја. Имајући у виду историјско право српског народа на свој језик, као темељни израз културног и националног идентитета, као и чињеницу да се, према посљедњем попису становништва, српским језиком служи већина грађана Црне Горе, сматрамо да је неопходно да се српском језику обезбиједи пуна и равноправна службена употреба, у складу са демократским начелима и културно-историјским наслеђем државе. Овом декларацијом тражимо: – повратак вјеронауке као изборног предмета у основне школе у Црној Гори; – пуно поштовање и институционално признање српског језика као службеног језика; – очување светосавске традиције и достојанствено обиљежавање Светог Саве као школске славе.

Oва декларација није усмјерена против било ког народа, језика или вјере, већ представља израз мирне, саборне и легитимне тежње за очувањем духовног, културног и језичког идентитета, у духу узајамног поштовања, разумијевања и заједничког живота свих грађана Црне Горе, наводи се у декларацији коју су потписали Српско историјско-културно друштво „Никола Васојевић“ – Беране потпредсједник Вулко Шћекић, Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању – Андријевица, предсједник Бранислав Оташевић, Удружење добровољаца ратова до 1918. године, њихових потомака и поштовалаца –Беране, предсједник Миличко Трифуновић, Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца – Петњица,предсједник Леко Петровић, Васојевичко удружење ратних добровољаца и њихових потомака 1912–1918, општина – Андријевица,предсједник Драгоје Бакић, „Глас Холмије“, часопис за књижевност историју и културу Беране, Горан Киковић, главни и одговорни уредник, Удружења ратних добровољаца 1912-1918.њихових потомака и поштовалаца Андријевица, потпредсједник Давид Лалић.