Пише: Иван Милошевић
У уџбенику историје за девети разред основне школе, аутора Славка Бурзановића и Јасмина Ђорђевића, Други свјетски рат раширио се на преко 20 страна. Од тога скоро свака је величање комуниста и ода њиховој борби против окупатора и домаћих издајника. Ових других било је туце, а на првом мјесту су четници. Помињу се усташе, балисти, домобрани, недићевци…, али највише приче има за четнике. Успут се помињу злочини усташа и тој теми је поклоњено десетак редова, док се четници не штеде. Углавном се оптужују за бројне злочине, наводи се њихова политичка заблуда о великој Југославији и у њој Великој Србији, посебно хомогеној и наглашава се да је четнички програм био уништавање мањинских националниг заједница и стварање етничке чисте Велике Србије!
Уџбеник је одобрен још 2002. године и од тада је у редовној настави, Примјерак који је дошао до мене је штампан у Заводу за уџбенике 2025. године. Међу рецензентима се налази и покојни др Радоје Пајовић, познат по својим досљедним антисрпским ставовима и пропагандом комунистичке идеологије. И тако пуних четврт вијека основци уче о комунистичкој епопеји и четничкој издаји и њиховим злочинима, посебно је истакнута Дражина депеша Васојевићима за обрачун са партизанима, а представљена је и карта будуће четничке Југославије у којој двије трећине територије припада такозваној Великој Србији. Треба ли напомињати да на двадесетак страна нема ни слова о злочинима балиста и муслиманске милиције у Плаву и Гусињу и само је истакнута једна слика припадника мјуслимана у СС јединицама, али без објашњења шта су оне тамо радиле и да ли су учествовали у злочинима у Плаву и Гусињу и Васојевићима!
Не треба бити неки мудрац, па на основу овог уџбеника схватити и савремена идеолошка дешавања у Црној Гори. Ако је прошло четврт вијека од усвајања овог уџбеника за редовну наставу није тешко избројати колико је генерација већ стасало и почело нешто да ради и ствара у Црној Гори, а којима је у главу утиснут комунистички печат тумачења историје Другог свјетског рата. Прва генерација која је учила из овог уџбеника данас је у зрелим интелектуални годинама, негдје између 35 и 40 година, што значи да је њихов интелектуални карактер већ изграђен и тешко може да се мијења. Барем не у идеолошким ставовима, а посебно у односу на Други свјетски рат, гдје је све у црно бијелом свијетлу. На једној страни су добри момци (комунисти), а на другој лоши и кољачки расположени и црни да не могу бити црњи, четници!
И онда се ја већ деценијама питам шта је овом народу, те не може да се освијести од комунизма и његових тековина, него се Титових завјета држе као пијан плота! Како да се освијесте, када је њихова свијест већ у раној доби формирана на идеолошким постулатима по којима је све добро на једно, а зло на другој страни. Таква црно бијела слика постала је дио моралног и интелектуалног карактера генерација које данас имају између 35 и 40 година, а утиче и на млађе, који се и данас кљукају комунистичким фалсификатима. Олигледан примјер таквог историјског (не)васпитања је и предсједник наше државе који је недавно изјавио да у Црној Гори нема ревизије и да је све могуће у овим брдима, али да је ревизија немогућа. Колико ми је познато Јаков је рођен 1986. године и вјероватно припада некој од првих генерација које су училе историју Другог свјетског рата баш из овог уџбеника!
Нијесам историчар, али и као квазиисторичар, имао бих на тоне аргумената против наведених ставова у уџбенику историје, али то вјероватно никоме ништа не би користило. Остаје ми сам о да се чудим и питам да ли је могуће да четврт вијека нико од надлежних просвјетних служби и њихових представника, као и министара и предсједника влада, али и чланова ЦАНУ и осталих научних установа, није покренуо нитио један акт против оваквог уџбеника. Није могуће да сви они сматрају да је све истина што пише у овом штиву и да нема потребе било шта мијењати!
Пошто је тај уџбеник доживио ко зна колико издања, а посљедње је ово из 2025. године, очигледно је да је политичка и интелектуална елита ове државе одлучила да и након 30 и кусур година од распада комунизма и даље слиједи његове тековине. Џабе и европске резолуције и пракса против тоталитарних система и забрана њихове пропаганде, све то не долази до садашњих младих генерација. Они се и даље уче да у Црној Гоири брат није имао већег и страшнијег крвника од рођеног брата!
И послије свега ја се чудим и питам одакле оволико комуниста у Црној Гори! Толико сам наиван да се питам јесам ли уопште нормалан!
