Организација која се бави лобирањем за албанска питања „Албанско-америчка грађанска лига” огласила се након посете албанских политичара из Бујановца и Прешева Америци и саопштила да је „’прешевска долина’ суштински део албанске националне ствари”.
Америчка дубока држава у сарадњи са албанским лобијем годинама покушава да интернационализује положај наводне дискриминације Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи. Када већ нису успели да ову тему ставе на агенду дијалога Београда и Приштине, сада су одлучили да искористе себи блиске политичке представнике и да преко институција система притискају Београд. То је вероватно главни разлог зашто је амерички конгресмен Кит Селф представио Конгресу Сједињених Држава предлог закона о процени наводне угрожености Албанаца на југу централне Србије. Колико је у ово умешан албански фактор и какав се значај придаје таквој вести, можда најбоље сведочи и чињеница да је ову иницијативу на мрежи „Икс” објавила организација „Албанци за Америку”, а масовно преносе албански медији.
„У овом видеу, током званичних заседања у Конгресу САД, чланови Одбора за спољне послове Представничког дома говоре о сталним забринутостима у вези са људским правима и правима мањина на југу Србије – питањима која су пречесто остајала ван међународне контроле”, наводи се у опису видеа у којем Кит Селф указује на наводне проблеме Албанаца.
Организација која се бави лобирањем за албанска питања „Албанско-америчка грађанска лига” огласила се након посете албанских политичара из Бујановца и Прешева Америци и саопштила да је „’прешевска долина’ суштински део албанске националне ствари”. „Европа у целини може да постигне дугорочни мир и стабилност само када се етнички Албанци на територији својих предака у ’прешевској долини’ осећају слободно, равноправно, делећи визију демократије”, наводи се у саопштењу лобиста.
Исту вест објавио је и албански посланик у Скупштини Србије Шаип Камбери, који стално говори о „кршењу права” Албанаца. На овај начин покушава да спроведе у дело оно што главном преговарачу Приштине Беснику Бислимију није успело у последњој рунди дијалога у Бриселу – да у дијалог Београда и Приштине на превару убаци оно што не може бити његова тема. Камбери, јавности иначе познат по бројним састанцима са Албином Куртијем и отвореним везама са приштинским режимом, сличне излете имао је бар три пута последњих година, као када је парламенту поднео предлог закона о „заштити и слободама националних мањина”, којим се, између осталог, додатно поткопава територијални интегритет Србије.
Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић поручио је да Камбери не поштује Устав Србије. Наводећи да је Србија препозната као земља која има изузетну сарадњу са националним мањинама и да је узор за све у региону, Петковић је поручио да покушаји да се питање дијалога са Приштином злоупотреби и да се политички инструментализује од стране неодговорних политичара у централном делу Србије – неће проћи. „Дијалог се води како би био фактор мира, безбедности и стабилности у региону, подстакао сарадњу, омогућио напредак на путу ка Европској унији и побољшао животе људи на Косову и Метохији, а нарочито животе Срба и других неалбанаца, чији је свакодневни живот неиздржив, захваљујући једностраним ескалаторним потезима Приштине. Покушаји да се дијалог искористи како би се нарушили мир, стабилност и одлична сарадња институција Србије и представника националних мањина припадају ретроградним политичким идејама које су доживеле пораз још током средине прошлог века и тако ће и остати”, наводи Петковић.
Избалансиранији став Америке према стању у овом делу Европе уз уважавање легитимних српских националних интереса на Косову и Метохији део је корака у правцу побољшања односа Србије и САД које званични Београд очекује од Вашингтона. А какве су шансе да америчка администрација изађе у сусрет оваквим позивима? Дипломате о овом питању имају подељена мишљења. Тако Владислав Јовановић сматра да америчка страна неће испунити оваква очекивања, док Зоран Миливојевић мисли да има простора за унапређење дијалога Сједињених Америчких Држава и Србије.
Бивши министар иностраних послова СР Југославије Владислав Јовановић каже да га не изненађује овај предлог закона о наводној угрожености Албанаца у централној Србији и за „Политику” наводи да је реч о континуираној политици САД према Албанцима из овог дела Европе. Подсећа да се албански фактор пре готово пола века „инсталирао” у амерички Конгрес и Сенат и да су изазивали проблеме у свим администрацијама без обзира на то да ли је било говора о демократама или републиканцима. Каже да ствар треба посматрати од почетка југословенске кризе где је за САД Косово било прва опомена пре него што је дошло до ратног пожара у Хрватској и Босни и Херцеговини.
„То датира од бивших конгресмена на челу са Диогвардијем, који се отворено залагао за независно Косово, због чега му је Слободан Милошевић доделио статус ’персоне нон грата’. Још за време Титовог времена Албанци су поставили свој камен утицаја и касније је дошло до отвореног изазова током Милошевићеве владавине и током свих тих преговора са различитим западним представницима. Сви су своје разговоре почињали са темом Косова иако тамо у то време није било проблема. Председник Милошевић је одбацивао да о томе разговара јер је у јужној српској покрајини било мирно, а много су актуелније теме биле догађања у Хрватској и Босни и Херцеговини”, каже Јовановић.
То значи да су они имали непрекидну нит када је реч о Космету и сваки је западни амбасадор, каже бивши шеф дипломатије, увек тражио разговор са државним врхом Србије о овој теми, у чему је предњачио некадашњи амерички амбасадор Ворен Зимерман. Он је крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, за време католичког Божића, тражио да се сретне с Милошевићем, али га је он вешто избегао. „Он је тада дошао код мене и уручио ми је писмени ултиматум, што ми је у лице рекао, упозоривши ме да уколико на Косову и Метохији избију сукоби, кривицом Србије, Америка ће бомбардовати Београд. Дакле, они су још 1991. године имали пре у виду Косово неголи Хрватску, а поготово Босну и Херцеговину”, наводи Јовановић.
Каже да то треба запамтити и да је реч о дубоким коренима. „Шта је иза тога, можемо да спекулишемо, а конкретно је да су САД на Космету направиле своју војну базу у Европи која није добијена вољом грађана. Они су тај део окупирали и покренули акцију проглашења независности и сви њихови савезници су се томе приклонили. Ако Америка сада даје приоритет Косову или ’прешевској долини’, то је због тога што њен даљи останак у Европи није потпуно известан. Због озбиљних размимоилажења у вези с Гренландом, може да дође до тога да америчке војне базе широм Европе буду затворене, тим пре што се НАТО растура”, каже Владислав Јовановић. Додаје да су у Вашингтону сигурни да ће у Бондстилу имати своју војну базу коју Албанци неће затворити. „То би био један од разлога зашто се САД и сада тако благонаклоно понашају према Албанцима”, каже Јовановић.
Друга победа Доналда Трампа на америчким председничким изборима била је узрок оптимизма у Београду да можемо да се надамо унапређењу српско-америчких односа. Србија и САД су од 1881. године, када су успостављени дипломатски односи, увек биле на истој страни, осим деведесетих година прошлог века. Дакле, највећи део наше заједничке историје ми смо били савезници и са те стране нема никаквог разлога да поново не будемо у одличним односима. Унапређење веза би било само плус и бенефит за српски народ. Јасно је да су Американци убедљиво најзначајнија светска сила, да су најприсутнији на овом простору од свих страних фактора и да ниједан наш национални интерес не можемо остварити уколико немамо макар пристојне односе са Америком.
Могло би се закључити да у овом, другом Трамповом мандату постоји простор за унапређење сарадње и да је створена повољна политичка клима за подизање наших односа на виши ниво. Оно што је важно је да председник Трамп није показао намеру да разговара са Србима са позиције силе и ултиматума, већ да жели да нас саслуша. Охрабрујуће су у том смислу поруке које стижу од државног секретара Марка Рубија, који је, сасвим сигурно, један од три најзначајније личности у Америци данас. И баш у свему томе би могао да се крије мотив зашто неки делови администрације САД, преко вештачког наметања питања попут „угрожености права” Албанаца у централној Србији, покушавају да у односе са Србијом поново забију клин и пониште сав труд Београда да побољша своје позиције у Вашингтону.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже пак да овај закон види као деловање албанског лобија у Америци. За наш лист наводи да је то део дубоке државе и подсећа да је овај лоби урадио и неке друге штетне ствари. „Они су веома активни и доказ за то је да је Вјоса Османи, тзв. косовска председница, позвана у Савет за мир. Исто тако то се може видети и као уношење охридског споразума у америчку стратегију безбедности. Мислим да је тај лоби и те како активан. Није случајно што се њихов истакнути члан у Албанско-америчком грађанском савезу Хари Барјактари хвалио тиме. Иначе реч је о организацији коју су још 1989. основали Џо Диогварди и одбор Албанаца. Залаже се за интересе албанског народа у САД и на Балкану, активно радећи на утицају у Конгресу САД. Треба подсетити да су они приликом последњих посета Албина Куртија и Вјосе Османи САД били у контакту са представницима администрације и радили на том плану. Ја те акције препознајем као покушај да се ова тема положаја Албанаца, која се односи на централну Србију, интернационализује и да се угради у текуће преговоре о нормализацији односа Београда и Приштине”, каже Миливојевић.
То индентификује са улогом албанског лобија и „структуром која је и раније подржавала албанску причу и заступала албанске интересе у овом делу Европе”. „Не мислим да се преко овог закона изјашњава америчка администрација, већ да једноставно није на њиховом дневном реду и то нам најбоље показују реакције Риџарда Гренела. Ту се види да администрација има неке друге приоритете и да нисмо ми у фокусу. Сада су у првом плану Украјина, Гренланд и глобални односи великих сила – са Кином и Руском Федерацијом и велико је питање када ће ово питање доћи на ред. А када до тога буде дошло, можемо рачунати на ону праксу и онај приступ, пре свега економски и енергетски, с краја првог мандата председника Доналда Трампа”, наглашава Зоран Миливојевић.
Подсећа да се тада тема Косова и Метохије третирала на један конструктивнији и избалансиранији начин са тежиштем на механизмима који не оптерећују питање статуса и питање коначног решења којем се Србија супротставља, него на механизмима који подразумевају сарадњу и економију и који релаксирају политички амбијент за наставак политичког процеса и решење питања.
„ Чвршћу повезаност могле би да донесу енергетика и инвестиције америчких компанија, што је јако важно. Већи прилив инвестиција би био гарант успостављања мира и стабилности у региону. Тај приступ на прво место ставља економски развој и сарадњу између земаља и тај приступ, када је реч о Космету и Босни и Херцеговини, биће много избалансиранији и много више ће имати разумевања за српске националне интересе него што је то било досад. Србија би могла да буде поуздан партнер, као једна врста политичког и економског савезника, без којег не може да се задржи мир у региону”, закључује Зоран Миливојевић.
На питање шта би конкретно Београд требало да уради да би се ти односи поправили, јер смо кроз историју имали веома добре односе, Владислав Јовановић каже да је то тачно, али да је то прошлост. Наводи да је америчка процена да је за њихове дугорочне интересе у овом делу Европе важно да Србија буде ослабљена и, ако је могуће, враћена на некадашње границе, дакле да буду смањене границе државе Србије.
„Они су још пре ратова на тлу бивше Југославије перципирали Србију као главни проблем за њихове геостратешке интересе и чак када је Слободан Милошевић покушавао да са САД склопи стратешко партнерство, наилазио је на затворена врата и лепе речи појединих америчких дипломата. И то је све. Чак је и довео Милана Панића за премијера, што је било коцкање са влашћу и тако нешто Американци нису прихватили. То значи да је за њих, када је реч о Србији, била трајно стављена тачка на споразумевање. И сада покушавају нешто да раде са нама и ми то прихватамо, а они нам уводе високе стопе пореза на робу или нам праве проблеме у вези с власништвом над НИС-ом. Није само циљ Русе истерати, већ и да нас понизе, умртве нашу привреду, како бисмо схватили да ми без њих не можемо. Све су то облици притисака које они непрекидно врше на нас”, истиче Владислав Јовановић.
Баш у тренутку када конгресмен Кит Селф у Америци промовише закон о „угрожености Албанаца”, а Шаип Камбери активно учествује у интернационализацији ове теме, поједини поступци, и то не само из дела албанских политичких странака у централној Србији већ и националног савета ове мањинске заједнице, указују да они одбијају позиве Београда на разговор. Управо је положај припадника албанске националне мањине у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, као и значај континуиране комуникације између државних органа и националних савета, био међу темама недавног састанка министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Дема Берише са шефом Мисије ОЕБС-а у Србији Марцелом Пешком. Министар је том приликом указао на забрињавајућу чињеницу да Национални савет албанске националне мањине константно одбија било какву врсту дијалога и сарадње са ресорним министарством.
Изразио је спремност да се састане са другом страном у термину и на локацији који у потпуности одговарају другој страни, а у циљу наставка дијалога и разматрања питања од заједничког интереса. „Наш приступ је јасан, врата министарства су отворена и спремни смо да чујемо све предлоге и примедбе, али исто тако очекујемо одговорност и спремност на сарадњу јер изостанак комуникације не доноси корист грађанима које национални савети представљају, већ само отежава решавање проблема и изазова са којима се суочавају”, навео је Бериша.
Дејан Спаловић/Политика
