На почетку је истакао да је предавање овако насловио из разлога што је цио овај пост припрема за Васкрсење Христово, да смо „у навечерју“ и непосредној близини васкрсења.
„Кад год постављамо неки добар почетак, онда гледамо и на завршетак, онога што ће бити на крају и ако је то наш циљ и ако је тај циљ благословен и велик, он нас све вријеме мотивише, тако да овај Часни пост који постимо заиста носи печат тог највећег празника и уводи нас у тајну страдања Христовога и у тајну Христовога васкрсења.“
Митрополит се потом осврнуо на историјат поста истичући да се пост спомиње и у Старом Завјету када нас пророк Исајиса опомиње да смо призвани да раскинемо везе са гријехом и да чинимо милостињу и друга добра дјела, те да, ако то није производ поста, онда пост губи свој смисао.
„Пост треба да нас води у близину Божију. Дакле и од пророка Мојсија је позната та дисциплина, али видимо да је Господ Исус Христос постио 40 дана и 40 ноћи, одмах послије свога крштења, прије почетка своје проповиједи и наравно, Њему тај пост није требао, а нама служи за очишћење гријехова и открива нам суштину и садржај поста и чини тај наш подвиг благословеним.
Како каже Свети Јеванђелист Матеј, а о томе говоре и други Јеванђелисти да је Господ баш у току поста однио три величанствене побједе над ђаволом, да је савладао три врсте његових искушења која Му је подметао, а то је веома важно за нас, јер у току поста и ми идући Христовим стопама треба да се научимо да савлађујемо различита искушења и како треба водити ту духовну борбу.
На другом мјесту Господ Исус Христос каже, када је имао прилику да види несрећнога оца који се мучи са својим ђавоиманим сином, апостоли не могу да истјерају тог демона који мучи његовога сина, он каже: О роде невјерни и покварени, докле ћу с вама бити, а онда Он сам изгони тога демона из тог јадног младића, па ће рећи: Овај се род (демонски) истјерује само молитвом и постом.
Дакле, видимо да хришћански пост има посебну садржину, посебан смисао. Господ Исус Христос како свједочи Свето Јеванђеље открива суштину хришћанскога поста. Послије Његовога крштења, одведе га Дух у пустињу. Није Господ ишао тек тако, него је сишао на Њега Дух Свети. Тада је Он кренуо у тај велики подвиг и наш хришћански подвиг поста је под благодаћу, под руководством Духа Светога.
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је у наставку тумачио Јеванђелски одјељак у коме нечастиви три пута куша Христа и истакао да су Христови одговори за нас важни, јер их је Господ дао ради нас људи и ради нашега спасења.
„Да се запитамо заједно, зашто то Господ допушта, јер говоримо да са ђаволом не треба ступати ни у какав дијалог, него одбити. Можда баш зато што су прародитељи пали, па он прихвата и ту позицију и допушта да га ђаво куша као Еву, с тим да ђаво овдје нема никакве шансе, али је покушао. Када ђаво вреба Христа? Када Он по својој људској природи више не може да издржи. Мојсије је постио 40 дана, Свети пророк Илија 40 дана. То је отприлике нека мјера, колико човјек може да издржи у најстрожем посту. То је било неједење. По свој прилици то човјек може да издржи који је духовно јак и Он (Господ) није хтио да пређе преко те мјере, а као Син Божији је могао. Он је све чинио да би нама обезбиједио спасење, па зато није ни ту мјеру прешао, него 40 дана и 40 ноћи као Мојсије, али на крају огладње. Посвједочи да је човјек. Да има и људску природу. Он снисходећи нама огладње и ожедње и умори се. И ђаво вреба тај моменат кад човјек не може да издржи и каже, на неки начин подругљиво: Ако си Син Божији, реци камењу да постану хљебови. И то је наравно, искушење, јер сјећамо се како је Господ хранио свој народ послије преласка преко Црвеног мора, како је Господ давао храну с неба, Ману. Овог пута Господ то не чини прије свега, јер је то приједлог од ђавола, дат са злом намјером. То је искушење које се мора одбити, али како га Христос одбија? Одбија га на једноставан начин, ријечима Светога Писма, па каже: Писано је, не живи човјек само о хљебу, него и о свакој ријечи Божијој. Господ хоће да нагласи да је претежнија душа од тијела и да прије свега треба душу нахранити. И тијело треба хранити међутим, Он истиче ово прво и наравно, када душа има живот, кад стекне Божију благодат, та сила коју добија боголика душа, сила Божије благодати, она одржава и тијело и наравно, Господ као извор живота одржава и душу и тијело.
Шта то све значи? Када гледамо како човјек живи, колико се плаши око тога шта ће јести, шта ће пити, па онда што је томе и сродно, како ће се одјенути, чиме ће се обезбиједити за данас, за сјутра, за будућност. Све је то сродно овоме и све то је обухваћено том потребом за хљебом и егзистенцијом. Нарочито кад видимо данас која су искушења у доба потрошачког друштва, па не само јело и пиће, него и уживање и умножавање страсти… Видимо дакле да Господ кроз подвиг поста, а и кроз овај став да прво нахранимо душу, да даје једну потпуно нову перспективу. Другачију од наше свакодневнице. Ако се побринемо о својој души и прво њу нахранимо, онда ће масу тих наших проблема се од себе ријешити и показати се да је много тога сувишног што нас оптерећује и што је потпуно бесмислено, толике бриге о јелу, пићу и разним потребама. То је повезано и са оним што пјевамо на Светој литургији, а свештеник позива да сада сваку земаљску бригу оставимо и да душу своју нахранимо и то много растерећује човјека и активира његов дух и мислене способности и човјек се на такав начин обнавља и духовно и физички. Душа се храни ријечју Божијом, а то значи и Светим Писмом и молитвом, милошћу, добротом и љубављу Божијом.“
Друго искушење Христово које је Митрополит појаснио јесте оно када је Христу нечастиви рекао да скочи и да ће га анђели спасити од пада, јер је тако и у Псалмима записано.
„Он се служи ријечима из Светог Писма на подао начин и искушава Богочовјека Христа, јер може да приступи Његовиј људској природи и наводи ове ријечи које су писане и за Месију, али се могу односити на свакога ко иде путем Божијим. Сваки човјек који иде путем Божијим је под Божијом заштитом. Како Господ одговара? Господ овдје препознаје да он прилази Њему као човјеку, а човјек има потребу да се представи као велики и моћан- чак и вјерујући људи, а Он јесте Син Божији и заиста велики и моћан и Њему анђели служе. Међутим, Он одбија овај демонски приједлог да би нас научио смирењу. Да се никада не преузносимо. Човјек који иде путем Божијим врло брзо осјети да га Бог милује и да му помаже да постигне нешто што човјек не би могао својим силама. Важно је да се наоружамо стрпљењем и да се не погордимо. Исус му рече: Немој кушати Господа Бога својега. Ова ријеч се односи на причу из Старог Завјета гдје се јеврејски народ некако збунио и спотакао, па је Господ рекао немој кушати Господа и то је једна свеобухватна поука. Не тражи Божију помоћ да би се подигла твоја сујета. Господ демонско лукавство које подстиче људску гордост, у наше име одбија овом ријечју. Кад нам заиста буде требало, Бог ће показати своју силу. Дакле, треба видјети како треба да се односимо када имамо неку прилику да нас људи хвале. Обавезно и најважније је да се тада смиримо и да погледамо у своју душу и видимо колико смо грешни и колико смо мали, јер то може да нас понесе.“
Тумачећи треће (посљедње искушење) Христово, када је нечастиви понудио Христу сва царства овога свијета ако му се поклони, Митрополит је рекао да је Христос одговорио оним што је разорно за ђавола.
„У овоме свијету човјек је постављен као свештенослужитељ, као сарадник Божији. Али ђаво покушава да искористи оно што је иначе дато човјеку. Има човјек могућност, да буде господар над природом, али са смирењем и ако служи Господу. Ако човјек служи Господу, њему је дато све што му треба и све му је покорно и све му је од користи. Ништа му неће бити ускраћено, ако заиста служи Господу. Ако то човјек хоће да задобије другим путем, то је извор многих искушења. Може човјек бити веома образован, врло поштен, да учини добра дјела, али да је велики каријериста. Може бити и да је вјерујући човјек. Може бити да је и у мантији, али ако је каријериста и ако хоће он увијек напријед да иде, све ће погазити . И душу и вјеру.“
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је навео да је све ово записано да бисмо ми извукли поуку и да бисмо научили шта значи „да се овај род, сва демонска искушења и све страсти и слабости лијече постом и молитвом и да се научимо да постимо тако да идемо у току поста путем Христовим. Тако полако улазимо у завршетак, прошли смо већ средину Часнога поста и већ се назире крај великог подвига. Долазимо до недеље страдања Христовога. Та завршна недеља је кулминација свега. Припрема од 40 дана поста је припрема за Велику недељу.“
Лана Остојић
Фотографије Жељко Драшковић
извор: митрополија
