Пише: Огњен Војводић

27. августа јулијанског календара 1999. године, на празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља (11. септембра грегоријанског календара) упокојио се у Господу православни пастир, војвода Момчило Ђујић, свештеник, војсковођа и заштитник српског народа у отaчаству и расијању.

Момчило Ђујић ( Ковачић, Книн, 27. фебруар јулијанског календара 1907. – Сан Дијего, 11. септембра 1999) је био хришћански православни српски свештеник и војвода српске војске у Другом свјетском рату на простору сјеверне Далмације и западне Босне. Рођен је у селу Ковачић код Книна, Далмација (Аустроугарска монархија) 27. фебруара јулијанског календара 1907. / 12. март католичког календару важећем у Аустроугарској монархији. Основну школу је завршио 1918. године, потом је похађао гимназију у Книну. У Сремским Карловцима је 1929. године почео похађати српску православну богословију, дипломирао је 1931. године и рукоположен је за свештеника двије године касније. Ђујића је рукоположио за свештеника Владика далматински Иринеј 1933. године. Младом свештенику Момчили Ђујићу  је додијељена парохија у селу Стрмица, близу родног Ковачића.

Када је нацистичка Њемачка окупирала Краљевину Југославију 1941. године, када је југословенска држава распарчана а Југословенска војска расформирана и депортована у заробљеништво, када је нацистичка Њемачка формирала нацистичку Независну државу Хрватску на највећем дијелу Краљевине Југославије која је почела спровођење геноцида над српским народом, Момчило Ђујић је, као поштован свештеник у српском народу Далмације, прихватио одговорност руковођења војном одбраном српског народа од геноцидног погрома. Момчило Ђујић је формирао Динарску дивизију која је до краја рата штитила српски народ на тромеђи Лике, Босне и Далмације од нацистичко-усташког, исламског и комунистичког терора. Као командант Динарске дивизије, предводио је одбрану српског народа од хрватског нацистичког терора и од терора партизана Комунистичког покрета Југославије до краја рата. Момчило је прихватио титулу војног и политичког вође ослободилачког народног покрета, а указом Краља Петра Карађорђевића, на Видовдан 1942. године одликован je титулом српског Војводе.

Када је Краљевина Југославија на крају рата потпала под војну окупацију Комунистичке партије Југославије, војвода Момчило је превео у европске државе више од 30 хиљада српских бораца и цивила. Затим је са већином својих сународника прешао у Сједињене Америчке Државе. После прихватања војних дужности и војводства, Момчило Ђујић није више вршио свештеничку службу, али је до краја живота живио свештеничким моралом. У Чикагу је 1948. године формиран српски патриотски покрет „Равна гора“ на чијем челу је био Војвода Момчило Ђујић. Покрет Равна Гора је био покретач многих доботворних дјелатности за српски народ и помогао у изградњи више од стотину православних храмова. Почетком ратног распада Социјалистичке Југославије, покрет Равна Гора је помагао Србе Српске Крајине у одбрани од терора војске обновљене нацистичке Независне државе Хрватске која је прогласила независност у границама одређеним Уставом Социјалистичке Југославије, а коју су прво признале Њемачка и Ватикан. Тада је српски народ трећи пут у 20. стољећу био изложен геноцидном погрому од стране хрватског и бошњачког католичо-исламског режима подржаног као у Другом свјетском рату од Ватикана и Њемачке, али овога пута и од војне евроатлантске алијансе која је признала комунистичке границе Социјалистичке Р. Хрватске Социјалистичке Југославије које нису успостављене на хрватским етничким границама, које су биле много мање, него као стратешки војно-вјерски државни пројекат заузимања јадранског приморја и протјеривања већинског православног хришћанског становништва. Војно-вјерски католичко-њемачки пројекат обнове Независне државе Хрватске и довршавања уништења српског народа (започетог у Првом и Другом свјетском рату геноцидом у којем је убијено више од два милона Срба), довршен је погромом српског народа и протјеривањем пола милона Срба са простора Републике Хрватске 1995. године у војној операцији Олуја организованој и подржаној војном логистиком атлантске алијансе.

Војвода Момчило Ђујић је српском народу у проповиједао о патриотизму и православној вјери, о религијским разликама између православног хришћанства и римокатолицизма који програмски ради на превођењу православног народа у римокатолицизам, као и о геополитичким и вјерским разлозима ратова на Балкану и у свијету. Живот у Америци није промијенио православни хришћански начин живота Момчила Ђујића, није се предао америчком конформизму нити религијском релативизму у Америци популарном као покрет „екуменског дијалога“, већ је до свог упокојења свједочио и проповиједао хришћанско православно предање. Поред многих говора и бесједа војводе Момчила Ђујића српском народу посебан је говор о политичкој природи папизма и римокатолицизма као духовној доктрини супротстављеној хришћанству, као вјерска идеологија евроатлантског колонијализма, чији видео запис смо објавили уз овај текст.

Извор: https://ognjenvojvodic.wordpress.com/