Бранко Савић, фото-репортер тек основаног Тањуга, 4. маја 1945. са партизанима ушао је као први новинар на свету у Јасеновац и своја сећања педантно уписао у новинарску белешку. Међутим, фотографије које је тада направио никада нису угледале светлост дана, склоњене су да се не би виделе све страхоте овог концентрационог логора, да се не би нарушавало крхко „братство и јединство народа и народности“ у новој Југославији.
–Деда Бранко нам је често, с пуно емоција и детаља описивао тај новинарски задатак и страхоте које је видео у Јасеновцу. Причао је да је филмове послао из Загреба за Београд. Тек када се вратио у Београд, у Тањуг, сазнао је да фотографије никада нису објављене. Говорио је да су у зграду Тањуга одмах пошто су стигли филмови дошли и официри у кожним капутима и преузели филмове, тако да те фотографије нико никада није видео, прича Теодора Минчић, којој је Бранко Савић рођак.
Жалио је Бранко Савић до краја живота што су фотографије из Јасеновца нестале, што свет није видео страхоте. Што је скривено или уништено сведочанство о незапамћеном злу.
Злочини усташа у логору смрти Јасеновац
–Сликао сам лешеве који су плутали по Сави. Жицом су усташе везивали људе за стабло и тако двадесетак бацали у реку. Језиво… Сећам се да је у Тањугу тада за фотографије била главна нека Ева или Евица, али није она крива. Тек касније сам чуо да је наређење да слике нестану издао Едвард Кардељ, причао је Бранко све до смрти, питајући се – у име чега је скривана истина…
извор: ројалистички клуб
