Пише:Васко Костић
-Током Првог свјетског рата БМ није била укинута, јер је њена вјерност и оданост Хабзбуршкој монархији била провјерена. Истина, у редовима њених чланова – у којима је тада, као и од времена самог обнављања старе БМ, било најмање помораца – било је људи који се нијесу слагали са тиме што је њен адмиралитет и у вријеме рата стао у одбрану интереса Аустрије и што је дозволио да се из њених редова, у њеним унифорама и под њеном командом образује стварни војни одред ,, Schutzkorps Bokeška mornarica“ који је постојао од самог почетка рата и који је узео учешћа у борбама против Црне Горе. Докле су адмиралитет и неки чланови БМ били прожети проаустријским духом и дјеловали против најсветијих народних интереса најбоље говори циркулар који је адмиралитет 18. јануара 1916. адресирао свим бокељским општинама, а који се у Државном архиву у Котору чува у више примјерака.
Тај акт срама и издаје гласи:
„Ловћен је заузет! Весела и радосна вијест одјекује не само нашом пространом Царевином већ цијелим свијетом. Јунаштво и надчовјечанска храброст наших јуначких чета освојило је и овог горостаса и уплело је и ову побједу у ловорoв вијенац осталих наших заузећа у овом свјетском рату. Јуначки су јуришале наше храбре чете састављене од разних народа наше Монархије, па уз Хрвата, Босанца, Нијемца, Румуња и Мађара, борили су се и добровољци наше ‘Бокешке морнарице’.“ (Стр. 264-265.)
(Као што се види, адмиралитет БМ под „нашим јуначким четама“ подразумијева читаву војску Монархије, укључујући и БМ као саставни дио.)
-Ово најстарије друштво у нашој домовини јуначки је показало оружјем у руци да врло добро схваћа своје часно гесло ‘Вјера и поштење’. Вјера у Бога и вјерност и оданост своме премилостивом владару, руководили су БМ да је и она приграбила оружје да одбрани свог господара. Вјерно и одано борила се Она прошлих дана. Пуна поуздања у Бога, домогла се је она, уз бок наших храбрих чета, Ловћена, а под врлим заповједништвом госп. Rittmeistera Baxe заузела је разне позиције, освојила је Пестин-град и заплијенила је два топа непријатељска. Са овом сјајном побједом свануше Боки нови дани, отворила јој се је нова будућност.“ (Стр. 265.)
(Да ли би се сложили Бокељи су им је овом „сјајном побједом“ сванули нови дани и боља будућност? Извјештаји са борбених линија не говоре да се БМ храбро борила „уз бок“ регуларних јединица и да је она било што освојила. Ишла је за регуларним трупама и запосједала напуштене положаје. Исто је са заробљавањем два топа. У извјештају објављеном у књизи VК ВМ (стр. 127-130.) помињу се два топа али не заробљена борбом на јуриш. Један је био неупотребљиво старо жељезо, а другоме није одговарао калибар муниције која је била око њега. Да су ишта ваљали били би гурнути низ литице у провалије, како то ради војска у повлачењу да не падну непријатељу у руке или да се ослободе некорисног баласта. Зашто барем једног нису довукли у Котор као ратни плијен за музеј?)
„Као сваке године, а особито ове, спрема се наша БМ да свечано прослави благдан свог покровитеља с. Трипуна. Са овом свечаношћу одлучила је спојити и прославу заузећа Ловћена.“ (Стр. 265.)
У слиједећој реченици је апел „опћинарима“ да уложе „свој новчани допринос за што бољу и свечанију прославу Трипуњдана и заузећа Ловћена.“ Па опет у наредној реченици апел да цијела Бока са својим доприносом „учествује у прослави Трипуњдана и заузећа Ловћена.“
„Док једна група људи у редовима БМ, која је дубоко била огрезла у издајству, због своје заслијепљености није схватила какву је провокацију за родољубе Бокеље могло представљати слављење пада Ловћена, дотле су аустријске власти тога биле сасвим свјесне па су, за разлику од адмиралитета БМ, не само сматрале опортуним да се искључи славље пада Ловћена из оквира свечаности св. Трипуна већ су пар дана пред прославу овог празника обавијестиле БМ и пучанство „да изнимно ове године не може бити дозвољено пуцање ‘салва’, коју обично преко прославе момчад БМ пали.“ (Стр. 266.)
То је акт од 18. сијечња 1916. на коме је и печат са натписом: MORNARICA BOKELJSKA – FIDES ET HONOR. И тако „оживјела са сјајем током аустријске доминације БМ је наставила своје постојање и послије пада Аустро-Угарске.“ Колико год се промијенило властодржаца у Боки, а промјена је било много, БМ је била уз њих као нека врста владареве парадне гарде. То није за осуду јер је умијеће, а „ко умије њему двије“ – како каже пословица. Ако неко помисли да су ови цитати „истргнути из контекста“ нека погледа како стоји у књизи SМ КМ (на стр. 255-269) па ће се увјерити да цитати не утичу на значење и смисао читавог текста.
Васко Костић: ,, БОКЕЉИ У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ – За јубилеј 100 година (1914 – 2014)“,Херцег Нови, 2014, ст.16 – 17
