Пише: Момо Јоксимовић, предсједника Удружења грађана Вранеш (осврт на књигу КРНОВСКА ПОГИБНИЦА, Слободана Чуровића.

Тоталитарна комунистичка  идеологија, има свој поглед на свијет, има своју фикцију, па и терминологију.  За Стаљина је кључна ријеч „народ“, а за Маркса и Енгелса  је акценат на „радничку класу“.  Радника је било мало , зато су комунисти користили ријечи: народ, народна власт, народни одбори, народна војска, народна милиција, народна армија, народна имовина, народни хероји, Народ.осл. бор, НАРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉИ- ову подвалу морамо исправљати..

Ко год није био са комунистима био је народни непријатељ. За комунисте су краљ и буржуазија и српство били непријатељи, које треба срушири, убити. Тако Тито, 10.марта 1942.године, издаје наредбу у виду  класичног ратног злочина:
„Ви морате прибјећи репресалијама против четника. Морате палити извјесне куће окорелих зликоваца и разбојника, а обавезно све куће четничких вођа и коловођа.Сва њихова имања треба конфисковати“.

Титово  даље наређење: „Када уђете у усташка села , лијепо са тим народом, они ће прићи нама. Када уђете у српска села, четничка, они су за краља и буржуазију, све под нож, од године до сто година“.

Када су приговорили Ђиласу да нестаде српски народ у Црној Гори и на Цетињу, он је ускликнуо:“Шта ће нам Срби, ми смо космополити, има 500 милиона Кинеза па ће мо их допремити на Цетиње. .

У Црној Гори је погинуло, страдало преко 55.000 грађана у Другом свјетском рату и послије. Без суда и суђења су убијана дјеца, жене, стари, омладина, сељаци, домаћини…Бројна документа из Архива Југославије су нестала, а четничка документа су бројна  али фалсификована, оригинали уништени – само преписи остали..

Има 80 година од погибије више стотина  српских омладинаца на Крнову и 85.година од убиства краљевих официра у Вранешу.

На Крнову, 25 августа 1944.године, када је била извјесна побједа над фашизмом, 7.црногорска бригада , сатрла је 8.“гвоздени“ пук Павла Ђуришића . Убијено је или бачено  у крновске јаме 350 голобрадих младића, већи број их је рањено. Укупни губици су били 580 мртвих и рањених и 180 заробљених српских младића. Многи од тих младића су на силу одведени. Један рањени младић је дошао пред кућу Мирјачића, домаћица је казала домаћину да се млади момак рањен-крвав  налази пред вратима. Домаћин, касније првоборц, је испалио санжер метака у невину младу  српску душу. Велки Бог му  је то вратио тамо гдје највише боли. На Крнову је августа 1944.године почињен злочин  над недужном српском младости.

Велика је срећа што последња ријеч о људској судбини не припада ни анђелима ни људима , већ живом вјечитом Богу, који је узео судбину у своје руке, не да суди свијету већ да спаси свијет. Судови овоземаљски су прљави, глибави, жалосни. Зато је пророк рекао :“Проклет је човјек који се само узда у човјека, проклет је човјек који се узда само на људску правду и који вјерује само људском суду“. Није ли људски суд  и људске судије учене , римске судије , осудили на смрт најсветије и најузвишеније биће које је газило овом земљом. И догоди се да су се и Његови ученици поколебали о побјегли од Њега. Само је остао вјеран поред крста Јован Цјеломудрени, богослов, ученик Његов и Његова мајка чије је срце копље пробило.  Ти људски судови су се показали безумним, лажним, нечовјечним, превареним и кварним, да је Он голготу прошао,  васкрснуо и све побиједио. Побиједила је правда и истина.

Данас са ове дистанце, помињемо оне који су убијени без суда и суђења у братоубилачком рату. И не само што су ти невини невољници и страдалници убијени и погубљени тада , него су од тада до данас, непрекидно убијани  у памћењу, у сјећању њихових најрођенијих, њихових мајки и очева, сестара, браће  и синова , унука, стричева, ујака. Убијано је њихово име у памћењу и затиран је њихов  гроб, јер злочинац утире и своје злочиначке трагове, као доказ, и тиме брише постојање жртве. Кад нема гроба, нема ни имена, не смије га имати, па жртве није ни било, јер стријељани  српски сужањ није ни постојао.

И било би то тако да није Бога и Божије правде, која је велика као планина, као гора,као небеса,  јер такав  је суд Божији, велики. Срећа је што је Бог узео суд у своје руке, у стварну истинску непролазну правду. Зато се помолимо свевишњем Господу нашем, када помињемо ове невине младе стријељане српске душе, да им Бог опрости гријехе, вољне и невољне, учињене у знању или незнању, у ријечи, дјелом и помишљу, да их упокоји у њедрима Аврама, Исака, Јована, Симеона Мироточивог и Светога Петра Цетињског , Всаилија Острочког.

Не могу ти страдалници и невољници бити уништени, нити имена њихова  могу бити избрисана, без обзира на страшно оно добо и вријеме, док је Срба као што је Слобо Чуровић . Велики број имена је наш брат у Христу Слобо Миливојев записао у својој поеми, Њима  посвећеној ,  у овој  Светој Крновској споменици, пописници,  како би се сјећали и помињали страдалнике. Сви су  Они пописани и записани у Божијој  Светој  пописници. Нема силе која може избрисати из памћења имена стријељаних, убијених на Крнову.

Ми данас када говоримо о тим невиним  српским страдалницима, никоме не судимо нити пресуђујемо. Свакоме суде дјела његова , која не могу бити сакривена, јер се заклела земља рају да се све тајне дознају, спознају  и  само Бог  велики може да пресуди.

Нити судимо нити позивамо на освету, већ позивамо на разум и освешћење,  да схватимо да је крв људска рана наопака, како је велико згибеније и несрећа кад брат брата убија. Не само за оног који убија него и за његово потомство. Велика је ствар да се гријех призна пред Богом, јер само тако може бити опроштено, јер само тако брат може бити брат, а опреост је највећа врлина.

Гријех који није окајан, такав гријех постаје као извориште нових злочина и грехова.  Крновски злочин и гријех није окајан.

Не дао Бог велики, да се никад на овим просторима у цијелој Црној Гори, Балкану  па и свијету зло не понови.

Нека Господ упокоји страдалнике на Крнову, који положише своје младе животе за вјеру и отачество.  Нека велики Бог да, да се вратимо светињама божијим, да се вратимо опраштању једни другима, да се вратимо помирењу , да се ослободимо мржње, старе и нове, како би могли да градимо на вјечним и непролазним темељима своју будућност.

Вјечни спомен подај Господе слугама Твојим од злодјела убијеним и подари им вјечну памјат.

Хвала Аутору Чуровићу , велика захвалност, што неда забораву стријељану српску младост. ! Ово је мало велико дјело.  Ти  Слободане  заслужујеш уздарје од  Бога. Само овако и на овакав начин како то Слобо ради, не дамо забораву невину Српске младост, српске страдалнике.  ВЈЕЧНА ИМ ПАМЈАТ !