Аутор: Тихомир Бурзановић
У срцу Балкана, тамо где се границе цртају не само на мапи, већ и у свакодневном животу људи, моћ је често невидљива. Она се не налази у званичним палатама власти, парламентима или изборима, већ у сенкама које обликују политику, економију и друштвене норме. Питање ко данас вуче конце у Србији, Црној Гори, Републици Српској и на Косову и Метохији, заправо је питање ко управља животима милиона људи, док се они баве тривијалностима свакодневнице.
У Србији, те невидљиве структуре често се крију иза симбиозе политичких елита и моћних бизнисмена.
Финанцијске мреже, медијске империје и партијска политика створили су затворени круг у којем опозиција има све мање простора, а јавност све мање поверења. Транспарентност је ту реч која је изгубила смисао, док се моћ преселила у неформална, али врло ефектна средишта одлучивања.
Црна Гора, мала земља с великим стратешким значајем, показује како спрега политичких елита и интереса спољног утицаја може обликовати судбину државе. Тајна преговарања, политичке уцене и контрола над кључним ресурсима створили су климу у којој грађани често немају увид ни у елементарне одлуке које утичу на њихове животе.
У Републици Српској, структуре моћи често функционишу кроз етничке и политичке мреже које, формално и неформално, држе контролу над кључним секторима – од медија и јавне администрације до приватног бизниса. Политичке игре овде нису само локалне, већ регионалне, јер одлуке у Бањој Луци често имају импликације и у Београду, па чак и у Сарајеву.
Косово и Метохија су посебна прича. Док међународне институције играју улогу регулатора и посредника, стварна моћ често је у рукама локалних структура које комбинују политичку контролу и утицај на тржиште, а понекад и мреже које прелазе етничке и државне границе.
Резултат је друштво у којем формална власт не рефлектује стварну моћ, већ је тек фасада иза које функционишу интересне групе. Оно што повезује све ове територије је чињеница да се моћ увек формира у просторима који нису видљиви очима јавности. У тим сенкама доносе се одлуке које обликују економски и политички живот, док друштво губи капацитет да утиче на сопствену судбину. Транспарентност, одговорност и права информисаност грађана постају луксуз, док стварни центри моћи остају ван домашаја демократских механизама.
Балкан, са свим својим историјским траумама и политичким изазовима, данас је огледало света у малом: моћ која се не види, али се осећа – у медијима, тржишту, законима и свакодневном животу грађана. Докле год не буде постојала храброст да се те невидљиве структуре разоткрију и преобликују, демократија овде остаје више декорација него стварност.
