Подгорица је данас модеран , велики град са више стотина хиљада  становника. Међутим , и даље нема  уређен, функционални сисатем за пречишћавање отпадних вода- оно што сваки озбиљан  град у 21  вијеку  мора да има. Тај  недостатак нас кошта : загађујемо ријеке, трујемо земљу, трујемо рибе, птице, и на крају  трујемо сами себе.

 Зашто је колектор нужан ?

Знано је, да је колектор систем који прикупља, усмјерава и пречишћава отпадне воде из домаћинства, индустрије  и јавних објеката. Умјесто да фекалије , детерџенти, хемикалије и отпад завршавају  у ријекама, језерима и подземним водама, колектор то све  сакупља, прерађује и враћа  у природу –чисто.

У Сарајеву, Београду, Истамбулу, Токију и свим  озбиљним градовима, колектори се налазе  у насељеним подртучјима. Уз савремену технологију, не производе смрад, не угрожавају здравље- већ штите. То је питање  основне инфраструктуре, као што је  водовод или струја.

 Штра се дешава кад нема колектора?

У Подгорици се  отпадне воде тренутно  директно испуштају  у Морачу, Зету и у крајњој линији- у Скадарско језеро. На појединим мјестима, између ушћа Мораче и Ријеке Црнојевића, голим оком се виде  фекалије  и плутајући органски отпад.

Рибе су затроване, јер се хране  остацима из канализације.  Биљни свијет умире.  Вода која се користи за наводњавање  пољопривреде постаје опасна. Подземне воде су контаминиране, што значи  ни бунари ни извори  нијесу више  сигурни. Болести се шире, алергије расту, а дјеца  одрастају у окружењу  у које је све осим  здраво.

 Шта је додатно упозорило околину ?

Деценијама уназад  Комбинат алуминујума  је  испуштао  такозвани „црвени муљ“ у ријеку Зету. О томе се тада ћутало. Али то не значи да тртеба да ћутимо сада , када  да се гради  што има сврху да поправи стање. Иронија је да се тада нијесу бунили, а сада-  када се нешто ради  под гаранцијама , у интересу свих грађана  и природе- има отпора.

Планирани колектор се гради на државном земљишту, уз све   законом прописане струдије, дозволе и планове.  Контрола мора постојати- али обустава   или одлагање градње би била катастрофа.

Разумијемо старх- али не смијемо дозволити дезинформације.

Грађани треба  да се ослободе страха, да ће колектор у близини њихових кућа донијети смрад , буку, опасност од испаравања. Разумијемо страх, али се штетне последице  неће десити ако се градња  изведе како треба, а   надлежни  органи раде свој  посао.

 Зато је важно да се :

-јавност редовно информише  о току  изградње.

-укључити стручну јавност, билоге, хемичаре, инжињере.

-отворити телефонску линију за питања грађана.

-уредити да сваки дан излазе подаци о загађености воде.

 Ово није политика, ово је борба за здравље !

Жене, као мајке, баке, пензионерке и домаћице, живјеле су довољноо дуго  да знају колико природа  може да узврати ако се занемари.  Зато ми , као чланови Партије пензионера-ПИР,  захтијевамо  да се  изградња колектора:

-настави  без одлагања.

-изведе уз пуну транспарентност.

-Користи најбоља доступна технологија.

Нема више одлагања.  Нема више бацања отпада у ријеке.  Скадарско језеро је  благо које  морамо сачувати.  Подгорица заслужује  колектор.  Зета заслужује чисту воду.  Будуће генерације  залужју живот  у здравом окружењу.

 Шта добија Зета и Подгорица.

Са изградњом колектора, држава показује да размишља о свом становништву које ту живи, о земљи која хтрани Подгорицу, о људима који ту раде и дишу . Зета неће постати пуста равница. Зета поастаје као што је и вазда била ,наш понос. Плућа Подгорице. Зета ће поново бити  наша жита, наше поврће, наш падиз, наша капља воде и глас разума.

Зета ће наставити оно што је вјековима давала-хлеб овој земљи. Зета није хранила само Подгорицу, већ и Црну Гору. Зета ће наставити да даје војнике, јунаке, раднике, учитење, културне ствараоце, попут предака који су обиљежили исдторију и српску традицију на  овим просторима.

Колектор треба Зети, Подгорици и Црној Гори.

Колектор није што и црвена муљевина !

Колектор је наш спас, наш живот !

Проф . Зора Ђурановић, Жана Лакићевић, проф. Нада Головић, Ружа Гојковић,  Ана Остојић , проф.др Косара Ђокић ,  Јела Шиљак,

Биол. Љуба Живковић хемич. Милица Бацковић,мр  Јелена Булатовић, спец. Мара Влаховић……