Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера и инвалида и реституције

Одлука Уставног суда Црне Горе у случају Данила Мандића отвара озбиљно питање прекорачења уставних овлаштења и урушавања  правног поретка. Уставни суд није суд чија је улога да утврђује  чињенице, да оцјењује доказе или  пресуђује  о кривици.  То је искључива надлежност редовних судова.  Његова улога је да штити Устав и  контролише законитост, а не да преузима функцију кривичног суда.

Уласком у меритум кривичног поступка и  практично доношење закључка о  невиности, Уставни суд је  опасно закорачио у  надлежности редовних судова. На тај начин се директно онемогућава рад  тужилаштва и судова, јер им се  одузима право да утврђују чињенице и доносе пресуде.

Посебно забрињава чињеница да се ради о лицу које је у  блиским породичним односима  и везама са високим  државнм функционером. То додатно нарушава повјерење грађана у  једнакост пред законом и ствара утисак  селективне правде.

Издвојено мишљење судије  Николе Мугоше показује да ни унутар самог суда не постоји сагласност око овако спорног приступа, што додатно потврђује да је одлука правно и  институционално проблематична. Ако Уставни суд може да преузме улогу  кривичног суда,онда се  поставља суштинско питањењ—чему онда уопште служе тужилаштво и редовни судови. Ово је заиста немогућа правна лакрдија. Ово је директан удар на  независност   те институције, на  одговорност  судија и Суда у цјелини.

Дали  Уставни суд може да изводи доказе и утврђује чињенично стање.  Да ли у оваквим правним стварима може доносити овакве одлуке у меритуму .  Да ли је Уставни суд прекорачио овлаштења.  Уставни суд се није само бавио питањем  –задовољења принципа посебне ревности у складу са стандардима Европског суда за људска права –па испада да  нема основане сумње да је окривљени учинио кривично дјело које му се ставља на терет , односно да Основни и Виши суд нијесу дали  довољно аргумената за тај закључак.

Судије тог суда, које су усвојиле жалбу: Снежана Аеменко, Десанка Лопичић,  Момирка Тешић, Фарук Ресулбеговић и  Јован Јовановић, су гласали  за одлуку, док је свијетла тачка тог суда у овој правној ствари Никола Мугоша био против. Мугоша је правилно поступио , што је јасно и за стручњака и за лаика, јер је истакао да оцјена доказа за основану сумњу није у надлежности Удставног суда, већ редовних судова. Мугоша је у праву, када каже да је Уставни суд могао  да преиспитује  да  ли постоји кршење људских права и слобода у случају  кад је образложење  суда очигледо проивољно. Очито да је Уставни суд преузео надлежност која му не припада.

Ово и није само правно питање, већ и питање опстанка владавине права у Црној Гори.

Да ли је Уствни суд пресудио и прије пресуде.  То је питање за све нас. Имамо чињенице  да је окривљено лице украло џип власништво Скупштине Црне Горе, те да је из пиштоља ранило грађане. Неспорно.   У поступку, Мандића не терети ниједан свједок, нема ниједног форензичког трага, прескочимо украдени џип,  онда слиједи и логичан закључак, зашто се овај подступак и води. Све и ако очигледно може да доведе до бесмисла. Оваквим радњама се  подрива  сумња у правну сигурност грађанина. За тачност навода чека се одлука Уставног суда.