Прилог припремио: Горан Киковић, главни и одговорни уредник часописа из Берана ”Глас Холмије“
На позив Вука Дедовића, предсједника Удружења Васојевића у Савином Селу код Врбаса писац ових редака Горан Киковић, главни и одговорни уредник часописа “Ѓлас Холмије“, који излази у Беранама на Српском језику и ћириличном писму и бројне делегације из завичаја посјетили смо 16. новембра 2024. Савино Село код Врбаса у којој живи бројна заједница Васојевића и других племеника из долине Лима, који овдје већ неколико деценија живе у међусобној слози и љубави.
Савино Село се до новембра 1947. године звало Торжа. Али је познатом колонизацијом становништва у Војводини послије Другог свјетског рата ово село добило ново име Савино Село, по народном хероју Сави Ковачевићу и оно је припало Васојевићима тј. Лијевој Ријеци, Андријевици, Беранама, Плаву и Гусињу, па је нормално да су у националној структури становништва гледано географски најбројнији Васојевићи, како племенски тако и територијално. Та национална структура датира од 1945. када је државним декретом извршена колонизација. Позната је чињенице да је становништво у Савином Селу мултиетничко, што значи да у Савином Селу живи седамнаест нација и националних заједница. Морамо подсјетити млађе генерације, да је основно начело револуције било стварање и његовање братства и јединства што је специфично за вишенационалне средине.
”Закони природе” су наметнули прихватање менталитета већинског становништва, а у Савином Селу су то били Васојевићи. Тај менталитет у најкраћим цртама обухватао је начин живота, културу, обичаје, схватања и погледе на живот, амбиције, начин
рада, међуљудске односе, подизање степена цивилизације а превасходно школовање дјеце и омладине. Сасвим је природно да су из Васојевића колонисти као већински народ донијели све наведене вриједности од језика до дијалекта, који је и данас сачуван. Остале су чврсте везе са завичајем а то је пренијето и на млађе генерације. Све радости, жалости, јубилеји, сабори и скупови било које врсте су заједнички у Васојевићима у Црној Гори и Васојевићима у Војводини са центром у Савином Селу, тако да је Савино Село центар Васојевића у Војводини.
О Васојевићима подсјећамо читаоце писао је Павел Аполонович Ровински, руски истраживач Црне Горе, који каже: „…Из цјелокупне прошлости Васојевића, види се да су они стално тежили ка Србији, којој су жељели да се ослободе Турака и у чему су јој помагали. Затим, када је Србија постала слободна, ранија политичка тежња појачана је економским условима. Почели су да траже и набављају у Србији храну за себе и своју стоку. Други, опет, немају ни услова за живот код куће, сасвим су се преселили.“ Увијек се тежило из Васојевића и Црне Горе према Србији тако је било и прије 78. година када су се преци многих од садашњих становника Савиног Села населили у ову питому панонску равницу око 600 породица из Беранског и Андријевичког среза, 7.000 из цијеле Црне Горе. Иако су напустили завичај никад га нијесу заборавили, јер то је био у истину сабор братске љубави, радости и памћења. Као и сва племена у Црној Гори, Васојевићи нису имали блага која се рукама могу приграбити. Вредности којима су се поносили су чојство, јунаштво, праведност и доброта. Васојевићи су исписали многе славне странице у историји наших крајева. Потомци тих породица су у заједничкој поруци истакли да их радује што су се у Савином Селу поново срели стари знанци, рођаци и братственици и што су учвршћена и склопљена нова пријатељства и оживљене успомене и сјећања на славне претке. Поручили су да размјењивање веселих здравица уз које се славе крсно име и нераскидиво братство Србије, Црне Горе и Републике Српске никада неће престати. Наглашено је да су исељеници из Црне Горе до данашњих дана сачували своје традиционалне обичаје и да су овакви скупови најбоља потврда да се никада нијесу одрекли завичаја својих предака.
У свом поздравном говору предсједник Удружења Васојевића из Савиног Села Вук Дедовић, је поздравио присутне госте, појединце и делегације. Повод за окупљање је била 32 скупштина Васојевића и сјећање на дан од прије тридесет двије године када је у Савином Селу 21. новембра 1992. године на Светог Архангела Михаила формирана подружница Удружења
Васојевића у Савином Селу код Врбаса. Они су тада основали Удружење Васојевића у Савином Селу . Треба подсјетити да је тада група Васојевића и то угледних 1992. године одлучила да се организује и оснује Удружење, које ево пуних 30 година беспрекорно и успјешно функционише. Васојевићи који су били у иницијативном одбору били су: инж. Мирко Машовић, директор П.Д. “ Милан Куч“: Драшко Нововић, учитељ; Драго Вуканић, наставник; Милан Вукићевић трговац; Марко Ђукић, полицијски службеник; Вук Дедовић приватник; Мишко Дубак, полицајац; Слободан Масловарић, угоститељ; Васо Дујовић, прнзионер и
Радојко Радивојевић угоститељ. Као што смо већ рекли на Аранђеловдан 1992. године овдје у Савином Селу, с циљем да се дружимо и да не заборавимо завичај и везе између нас основали смо Удружење. А основни циљеви су били да се не заборави традиција, да знамо ко смо и шта смо и од кога смо и да помогнемо једни другима, наравно, без личних интереса, а у интересу општег добра. Казао је Вук Дедовић, предсједник Удружења Васојевића у Савином Селу.
Васојевића у Савином Селу код Врбаса. Они су тада основали Удружење Васојевића у Савином Селу . Треба подсјетити да је тада група Васојевића и то угледних 1992. године одлучила да се организује и оснује Удружење, које ево пуних 30 година беспрекорно и успјешно функционише. Васојевићи који су били у иницијативном одбору били су: инж. Мирко Машовић, директор П.Д. “ Милан Куч“: Драшко Нововић, учитељ; Драго Вуканић, наставник; Милан Вукићевић трговац; Марко Ђукић, полицијски службеник; Вук Дедовић приватник; Мишко Дубак, полицајац; Слободан Масловарић, угоститељ; Васо Дујовић, прнзионер и
Радојко Радивојевић угоститељ. Као што смо већ рекли на Аранђеловдан 1992. године овдје у Савином Селу, с циљем да се дружимо и да не заборавимо завичај и везе између нас основали смо Удружење. А основни циљеви су били да се не заборави традиција, да знамо ко смо и шта смо и од кога смо и да помогнемо једни другима, наравно, без личних интереса, а у интересу општег добра. Казао је Вук Дедовић, предсједник Удружења Васојевића у Савином Селу.
У свом обраћању замјеник предсједника Удружења Васојевића из Савиног Села адвокат Небојша Перовић је истакао да је и ово сабрање прилика да потомци врате дуг својим прецима Ово данас је велики скуп не само за Савино Село и Васојевиће, него и за Србију, Црну Гору и Републику Српску– казао је Перовић, који је прочитао имена људи који су помогли ово саборовање и то: Бакић Стеван, Бабић Вукајло, Гвозденовић Борислав, Зечевић Милија, Микшић Димитрије, Ралевић Зорица, Глушац Милан, Зечевић Лала, Дедовић Вук, Магделинић Боро, Булатовић Никола, Раковић Ђорђе, Дедовић Војо, Белоица Раде, Ђоровић Бојан, Рачић Крсто, Мијовић Љубиша, Малишић Драгиша, Ралевић Златко, Ђоковић Дражен, Вулевић Жељко, Ралевић Вељо, Прелевић Момо, Ђедовац Александар, Бабић Жарко, Потребић Јока, Ђурић Бранко, Станисавић Рајко и Милошев.
Скуп је поздравио и почасни предсједник Удружења Васојевића академик проф. др Милија Зечевић, уз жељу да вриједни домаћини у Савином Селу и у наредном периоду приређују сличне братске свечаности.
– Васојевићи су потомци Немањића и ми се дичимо својим поријеклом. Зато скуп у Савином Селу представља израз заједничких жеља свихприпадника великог Васовог племена спремних да његују традицију своје постојбине, да се међусобно испомажу и да удружени покажу своје поштовање према традиционалним вриједностима – нагласио је Зечевић.
Бираним ријечима скупштину Васојевића у Савином Селупоздравио је предсједник Удружења Васојевића генерал др Лука Кастратовић. Ријечи поздрава Васојевићима упутила је и конзул Црне Горе у Србији Невенка Ћировић, која је истакла да је срећна што Васојевићи баштине Црну Гору Петровића који су знали ко су и шта су и то ми данас треба да будемо и да се њима поносимо.
Поздраве овом племенском скупу је упутио Душко Стојановић испред општине Андријевице, који је рекао следеће:
”Поштовани пријатељи уважени домаћини, драги гости, браћо у Христу,особита ми је част и задовољство што сам данас са вама на једном оваквом скупу и користим прилику да вас у своје пично име али и испред Општине Андријевица све срдачно поздравим као и да вам пренесем поздраве старог-новог Предсједника општине, г-дина Жељка Ћупафића као и његово извињење што данас није могао бити са вама због приватних обавеза.
О самим Васојевићима не бих имао посебне потребе да говорим јер је ситуација вама свима добро позната јер сви мање-више боравите у Васојевићима али желим да подвучем пар цртица о општини из које долазим. Андријевици.
-Исељавања из Андријевице нијесу била само у вријеме када су се насељавали ови крајеви већ услед маћехинског односа централних власти према нашој општини од 1945.године ми смо се суочавали са сталним миграцијама тако да по последњем попису у нашој општини живи мање од 4 хиљаде становника. У вријеме владавине однарођеног ДПС-а наша општина је била полигон за примјену националног инжењеринга, предано је рађено да јој се измијени светосавски назор. Наравно, у томе нијесу успјели јер смо свједочили феномену који се зове Литије. Но, рекао бих да поуке нијесмо извукли. лекције нијесмо научили па смо због нејединства као и личних обавеза које неодговорни појединци имају према бившем режиму са којим су срасли и чије вриједности дијеле, умало угрозили 30 августовске промјене и умало је дошло до враћања ДПС.а на власт. За такво поступање постоји термин. али ја нећу ићи толико далеко и рећи да је спремана издаја иако су последњи избори скицирали то стање но успјели смо се томе одупријети.
На овај скуп посматрам као на изузетан догађај али и прилику за додатно повезивање и чвршће јединство које је Васојевиће увијек красило ма ђе год се налазили и сретали. А сретамо се данас на овом мјесту, које је постало дивна традиција, које су наши саплеменици населили прије скоро 8 деценија не заборављајући ни у једном тренутку своју крљу из које су поникли. Могу слободно рећи да су Васојевићи доказ моћи живота да провоцирају искушења и да иста побјеђују. Искушења је било од Косовске битке до данашњих дана јер је наш усуд да се налазимо на вјетрометини разних етничких и вјерских скупина,како би интереси нашег народа били што боље заштићени. ослушкујући и уважавајући потребе православног живља, нарочито у срединама у којима смо мањина као што је то случај у Плаву, Гусињу и Рожајама са жељом да спријечимо исељавање наших породица са вјековних огњишта а по благослову Епископа будимљанско-никшићког Г-дина Методија средином прошле године основана је Фондација Ихтис, мени јe указана велика част да будем њен предсједник,посебан акценат је стављен на заштиту и његовање културно историског наслеђа и афнрмацију тих вриједности. Препознапи смо неопходност подршке научно- истраживачком раду па тако финасирали истраживање и штампање књиге геноциду у Велици. Догађај који је без преседана у новијој историји Црне Горе. О коме се није смјело јавно говорити због болесне идеологије једног времена, данас је документовано историографским подацима који су први пут видјели свјетло дана и та књига се данас налази пред вама куповином књиге уједно помажете и рад Фондације, како је постојало вепико интересовање наших људи који су расути по Србији да помогну рад Фондације убрзо оснивамо филијалу у Србији, тако да сви који дијелите исте вриједности са нама и који желите да помогнете рад Фондације Ихтис то можете урадити. Све додатне информације можете наћи на сајту Фондације.
Уз искрену захвалност .на позорност коју сте поклонили, уз жељу да сви заједно узмемо учешћа и трасирамо пут опоравка наших крајева, срдачно вас поздрављам.
Живјели!” –закључио је Стојановић.
На скупу су говорио и предсједник општине ВрбасМилан Глушац, који је истакао дасмо се данас не славимо само годишњицу постојања Удружења. Она је само повод да промовишемо богато наслеђе и дух заједништва који нас покреће. Данас смо се окупили различити по годинама, занимањима и животним причама, али спојени љубављу према том наслеђу и према онима који га чувају и 32 годину промовишу као изузетну вредност, као најдрагоценији драгуљ и увек ће те имати подршку своје општине. Удружење Васојевића има дубоке корене и у бурним временима након Другог светског рата, када су многе породице из Црне Горе и пронашле нови дом у Војводини. Било је то време промена, изазова и неизвесности, али су наши преци храбро корачали новим стазама, носећи са собом своју културу, традицију, љубав према родној груди и снажну веру у бољу будућност у новом завичају. Њихова несебичност и посвећеност заједници представљају наслеђе које је темељ Удружења, и темељ Општине Врбас.
Нека ова годишњица буде подстрек да наставимо да се уважавамо, ценимо
и поштујемо, и да помажући једни другима заједно градимо снажно и развијено Савино Село, снажну и развијену општину Врбас, још снажнију и развијену Србију, и развијамо братске везе с братском Црном Гором.
и поштујемо, и да помажући једни другима заједно градимо снажно и развијено Савино Село, снажну и развијену општину Врбас, још снажнију и развијену Србију, и развијамо братске везе с братском Црном Гором.
У културно-умјетничком програму наступили су : КУД „Коло» из Берана, народни гуслар Никола Тошић. Госте су забављали и естрадни умјетници Бранка Шћепановић, Милоје Секулић, фрулаш са Комова Жељко Мартиновић, са својим сином хармоникашем Стефаном.Скуп је поздравио својом пјесмом епски пјесник Славко Перошевић.
– ПЛЕМЕНУ ВАСОЈЕВИЋА –
Овај поздрав с’ Дурмитора
Ноћас пишем за Беранце
Горде српске витезове
Што не љубе ропства ланце
Гледајућ’ вас’ од поноса
У груди ми срце пјева
Честитам вам на храбрости
Дична дјецо Васојева
Први на пут , стас’те сили
И дигосте барикаде
И читаву Црну Гору
Обасјасте зраком наде
Васојевић никад није
Своју душу врагу прода
Но’ сте били кроз вјекове
Чврсти стожер српског рода
Вазда били међу прве
Кад бранити вјеру треба
Миљан Вуков са поносом
Посматра вас’ данас с’ неба
Од давнина ваше груди
Православљем светим дишу
Ви сте српском роду дали
Карађорђа и Пунишу
Имали сте витезова
Више но на грани листа
Што падаху кроз вјекове
За крст часни и за Христа
На прсима вашим мушким
Орденови златни сјаје
Ваша сабља у земану
Сијекла је самураје
Кад год да је на род српски
Ударила турска сила
Ви сте стали у одбрану
Часног крста и кандила
Кад год да је православљу
Долазила страшна ура
Гинули сте од Цетиња
До крвавог Порт Артура
Од постанка свог за вјеру
Водили сте бој непрестан
На Пољани Буковој сте
Осветили Газиместан
Па и данас , света црква
Кад јауче из обруча
Ваше племе , српском роду
Кано сјајна сија луча
Из ваше ће борбе часне
Нека нова сванут зора
Васојевић ако клекне
Сва ће Црна клекнут Гора
Па вас моје епско перо
Ево бодри и преклиње
Држите се и браните
Српске цркве и светиње
Бој одсудни са Сатаном
Данас Исус Христос бије
Гледају вас озгор с’ неба
Лакић , Панто и Мојсије
Боље вам је да сви часно
Ко јунаци изгинете
Но’ да нога Мирашева
У ” СТУПОВЕ ” уђе свете
Стан’ те на пут вражјој сили
Што из клетог иде Ада
Ви сте Олимп српске борбе
Јерусалим српских нада
Због тог’ ће вас кроз вјекове
Славит гусле и епика
Поздравља вас братски пјесник
Перошевић из Шавника.
