Српско национално веће Косова и Метохије подсећа грађане Србије да више од педесетак Срба чами у албанским казаматима у јужној српској покрајини због вештачки исконструисаних и исфабрикованих ратних злочина.

Село Суво Грло има 22 српске куће од тога 20 кућа Томашевића и две куће Краговића. Уз село Бање то су једина два преостала насеља у којима живе Срби у општини Србица. У непосредној близини Сувог Грла налази се и насеље Леочино у коме су 1998. године отета више од 32 члана породице Шмигић за које се претпоставља да су завршили у тзв. жутој кући у Албанији где им се губи сваки траг. Ова чињеница нимало не узбуђује владу у Приштини да би се таквим злочином бавила. Иначе, данас у овом селу више нема Срба.

Интересантан је још случај Милорада Ђоковића из села Витомирца код Пећи који се више од 10 година борио да поврати своје имање у том селу а онда када је земљу повратио, уз помоћ лажних сведока за наводне ратне злочине налази се у албанским тамницама.

У светлу тога, међу Србима се пласирају од стране албанске обавештајне службе разни спискови за хапшење преосталих Срба на Косову и Метохији што има за циљ да људи напусте вековна огњишта да би се број Срба што више минимизирао.

Срби на Косову и Метохији фактички немају никакву заштиту од сопствене државе и препуштени су на милост и немилост својим злотворима. Јалова саопштења Канцеларије за КиМ више изазивају подсмех него неку врсту помоћи. Шта више, 2016. године Александар Вучић је потписао споразум са Приштином да неће гонити оне припаднике ОВК који су убијали цивиле, српске војнике и полицајце. Наравно, то је супротно важећем Уставу Републике Србије.

Једини начин да се Срби заштите на овом простору јесте да држава Србија предузме широк низ акција од тога да се затражи хитна седница Савета безбедност УН, алармира ЕУ и низ других корака који би спречили терор над Србима. На несрећу Срба са Косова и Метохије садашња власт у Београду то никада неће да уради. Њој је више стало до голог опстанка на владарском трону од судбине сопственог народа. Забрињавајуће је и недопустиво да последњих година председник, Влада и Канцеларија за КиМ само вербално осуђују хапшења и прогањања Срба а да ништа не предузимају да се то спречи. Ако су немоћни нека то јавно кажу, склоне се и препусте неком другом да брине о Космету. Ако пак заветом ћутања пуштају да Аљбин Курти заврши посао одговараће пред народом и судом историје. Перманентно се анализирају и коментаришу ратови по белом свету на медијима са националном фреквенцијом а о страдању Срба на Косову и Метохији ни речи. Позивамо јавност Србије да дигне глас против зулума који се на дневном нивоу спроводи према нашем народу на Косову и Метохији.

Аљбин Курти добро зна да је Александар Вучић рањив и да му је више стало до сопствене власти него до бриге о сопственим грађанима. Ако се томе дода да Марко Ђурић са Марком Рубиом већ води преговоре о свеобухватном признању самопроглашене републике Косово о чему говори наводни случајни сусрет ове двојице политичара у Њујорку ствари постају много јасније.

Питање је само да ли ће Александар Вучић самопроглашену републику Косово да призна пре или после избора у Србији. Он сам ће да каже да он самопроглашену републику Косово никада неће признати али су искуства другачија. За Француско-немачки план је говорио да га никада неће узети у руке а онда га је у Бриселу прихватио а у Охриду се обавезао да ће га спровести у дело што он данас и ради.

Једноставно казано, Александру Вучићу се ништа не може веровати.

Косовска Митровица, 3. 3. 2026.
Информативна служба Српског националног већа