Пише: Иван Милошевић

Српска ствар у Црној Гори на добитку? Прије пар мјесеци не би се рекло да српска ствар може бити боља него што је била, али, ипак, нешто се промијенило и то на боље. Оливер Вархељи јуче се срео са Андријом Мандићем и исхвалио предсједника скупштине као мало ко. Пружио му подршку на томе што ради и обећао помоћ и то име ЕУ! Мислим да у ДПС – у јуче нијесу могли да дођу себи и гарант да су код Јевта наручивали коктеле за смиривање. Док Данијел, Александра и Андрија, предају кривичне пријаве против Андрије Мандића из центра Брисела на Немањину обалу слетио је Оливер Вархељи са прегршт лијепих ријечи за Мандића! 

Очигледно да је Андрија Мандић прихватљивији политичар за европске службенике, него за домаћу опозицију! По томе би се рекло да ЕУ и није толико суздржана према српским лидерима у региону, барем не у Црној Гори, штавише прихватају их као саговорнике и разговарају са њима. Очекујем већ данас да Данијел понуди оставку на мјесто предсједника ДПС, а да његовим корацима крену Александра, Андрија и Јевто! Вархељи им је јуче разбио основну политичку максиму, односно да је Андрија Мандић непожељан саговорник за европске саговорнике и да нема шта да тражи у ЕУ. Очекивали су да Вархељи, али и остали службеници ЕУ у Бриселу, Мандићу затворе врата пред носом, кад оно – они пуни хвале за предсједника парламента! 

Досадашње дјеловање Мандића на спољнополитичком плану показује да ЕУ ДПС сузама не вјерује и да нема ништа против да Црну Гору представља и један Србин. Штавише, његово дјеловање истичу као позитиван примјер у односу на његово претходнике. Уколико се нечему Срби у Црној Гори нијесу надали, онда је то да ДПС-у и његовим сателитима уста затвара Вархељи и његове колеге из Брисела. А баш то се дешава ових дана и Срби у Црној Гори се не препознају као реметилачки или непожељан фактор у ЕУ! Нијесам сигуран да ће ДПС и његови сателити политички преживјети ту чињеницу! 

Такав ЕУ контекст Срби у Црној Гори би требало да искористе и на унутрашњем плану. Посебно да пораде на српском интегрализму на Балкану и да се повежу што ефикасније са Србијом и Српском и предузму смјелије кораке у том правцу. Један од тих корака је долазак Милорада Додика у Црну Гору, па је сада свима у Црној Гори јасно да вријеме ради за српски интегрализам. Не у том смислу да ствара неку нову државу и руши постојеће, него да Србе као националну и духовну заједницу уједињује у цјелину са јасним националним програмом и акцијом за дјеловање. Сусрет Мандић-Додик отворио је врата српском интегрализму и није чудо што је тај догађај изазвао толики бијес код Монтенгерина и његових помагача. Свјесно или несвјесно и до њих је допрло сазнање да се Срби на Балкану ослобађају комунистичког баласта, посебно духовних граница и националних торова и да желе да покажу да су један народ са истом мисијом и судбином на Балкану, али и у Европи! 

Сусрет Мандић-Додик показао је још једну битну ствар. А то је да су Срби у Црној Гори сами и да су скоро сви остали против њих и да смишљају како да спријече српски интегрализам или формирање српског гледишта (Црњански), односно рада на српској ствари. Додика, осим Мандића, нико није примио, дочекала га је група комита која је јасно показала шта мисли о Србима и њиховом интегрализму. Сматрају га највећим непријатељем Црне Горе и спремни су да се против њега боре! Ни остали из парламентарне већине, о попозицији и да не говоримо, прећутали су долазак Додика и показали да им је до Срба као до лањског снијега! 

Таква ситуација је идеална за дјеловање Нове српске демократије. Њени челници брзих дана требало би да крену у политичку кампању по Црној Гори, да организују трибине и Србе упознају са киме имају посла. Након претходних неколико мјесеци које су обиљежиле хајке на сваки српски потез, сваком Србину треба да буде јасно да је неопходан услов за његов опстанак једна српска странка, један вођа и један национални програм! Нема више потребе за политичким експериментима и подржавањем нових странака, попут Европе сад, Демократа…, него се треба окупити око Нове српске демократије која има изграђену партијску инфраструктуру и политичке раднике на терену. Треба им дати шансу да Србима објасне да вјере имају само у себе и да им нико, до они сами себи, неће помоћи! 

Нијесам сигуран да представници Нове то схватају и да је дошао тренутак за тако нешто, али дочек Додика требало би да им отвори очи и натјера да што прије крену у поменуту кампању. Нова српска демократија ће сама бити крива уколико не искористи овај тренутак, а уколико то уради вјерујем да ће њена подршка међу Србима бити много јача него што је данас! 

Углавном, српска ствар у Црној Гори зависи од Срба! Да је очувају и усмјере у правом правцу добили су позитивне сигнале из те до сада мрске ЕУ и такву прилику не би смјели да пропусте. Уколико се не обједине око једне странке, националног програма и лидера, може им се опет десити да западну у политички ћорсокак и да енергију и гласове расипају и залудно бацају за нове покрете и завођења за Голеш планину! 

Важну, па чак и пресудну, улогу у томе имају српски медији у Црној Гори. Има их и то прегршт, али до сада нијесу показали да им је на памети српски интегрализам. Неки су чак и радили против њега, а раде то и данас. У српским медијима српска ствар и залагање за њено интегралистичко рјешење не смије да буде инцидент и случајни погодак, као пто је то данас, него ваљано осмишљен медијски план за његову реализацију. Нијесам сигуран да то могу да раде новинари комунистичке провинијенције, јер као и код обичних Срба, та наопака идеологија и од српских новинара прави противнике српске ствари, српског интегрализма и српског бољитка!

Ма колико то прије неколико мјесеци изгледало бесмислено, данас ваља рећи да вријеме ради за српску ствар. Треба само наћи људе који су дорасли српској ствари и онда Срби у Црној Гори не треба да брину! Биће хајки на њихове представнике и националне симболе и српски свакодневни живот, али све ће то проћи, а српска ствар и Срби ће опстати. Ипак, све то од нас зависи и само од нас! Па, онда кренимо и покажимо да смо озбиљни Срби који знају шта хоће и како да до тога дођу!