Ево јављају се деца и унуци комуноусташког окупатора Београда и Србије. Смета им најава постављања споменика најодликованијем српском официру у Београду, иако је он био ослободилац Београда и већи део свог живота провео у Београду.
Најчвршћи доказ чињенице да ми живимо у окупираној земљи и режиму који држи Србију у окупацији од 1944. године, када су Титове комуноусташе на власт довели скоро пола милиона војника Стаљинове Црвене армије, па све до данас, јесте ово противљење постављању споменика ђенералу Дражи Михаиловићу у Београду.
Од 1944. године до данас, Србијом влада Титова дубока држава тј. комуноусташка удбашка клика дедова, деце и унука који се иживљавају над српским народом спроводећи окупаторску политику хрватске Комунистичке партије зване КПЈ.
Из те деценијске Титове удбашко-комуноусташке кухиње нам долазе и скоро све странке и политичари, како они на власти, тако и они у опозицији.
И зато се не треба чудити што се у Србији (осим оних који је са власти пљачкају) никада ништа не мења, зашто немамо краља, зашто немамо српску војску, зашто нам је културни образац авнојевски и југословенски, а не српски, зашто живимо у економском систему у ком се држава пита и фаворизују тајкуни блиски властима, а не приватно предузетништво и слободно тржиште итд.
И после Тита, Тито.
Управо зато имамо парадокс да се противи изградњи споменика најодликованијем српском официру (поред српских војвода). Иако им пружите све могуће доказе да Дража није био сарадник окупатора, јер како може да неко буде „сарадник окупатора“ а да му окупатор држи жену и децу у логору или да му окупатор стреља војску или да окупатор назове логор ДМ (Бањица) по имену свог „сарадника“ Драже Михаиловића или да им „сарадник окупатора“ све време ратује у шуми против окупатора који расписује потернице против њега, а не седи у топлим кабинетима окупатора итд?
Невероватно је да данас имамо споменике Дражи Михаиловићу широм западног света, од Европе, Канаде, САД, Аустралије итд, да је Дражино име свуде признато и слављено као највећег савезника, а да Дража не може још увек да има свој споменик у свом граду у ком се школовао, оженио, децу добио, бранио и ослободио?
Невероватно је да Дража као носилац највећих могућих одликовања Сједињених држава и Француске још увек у својој земљи званично има статус „сарадника окупатора“. Невероватно је да рехабилитовано лице још увек нема простојна обележја у земљи за коју је литре крви пролио и у коју је своје кости уградио.
Ипак ми још увек живимо у комуноусташкој удбашкој окупацији и ако треба због нечега да се бунимо и окупљамо за Видовдан, то је због ослобођења од такве окупације.
извор: фејсбук Историја срба
