Равногорски покрет отаџбине Српске први пут је на Бојчином брду изнад фочанског села Јошаница обиљежио годишњицу оснивања Фочанске бригаде Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО).
Бригаду је 1. јуна 1942. године на том мјесту, од наоружаних група које су штитиле српски народ од усташког терора, основао резервни официр војске Краљевине Југославије Милан Матовић из Јошанице, по којем општински одбор Равногорског покрета отаџбине Српске у Фочи носи име.
Срђан Поповић, предсједник Општинског одбора „Милан Матовић“ истиче да је ЈВуО била једина регуларна војска на овим просторима, која је међу првима у поробљеној Европи организовала отпор.
–Није само бранила српски народ, него и друге народе. Познато је да су биле јаке јединице ЈВуО у Словенији, у појединим дијеловима Хрватске из састава хрватског народа, а били су и Срби мухамеданске вјероисповијести у саставу ових јединица- Мустафа Мулалић и остали, истиче Поповић.
Војска којом је командовао Дража Михаиловић борила се, подсјећају из Равногорског покрета, на три или четири фронта- против нациста, усташа и против самих партизана, односно комуниста, који су настојали револуцијом у самом рату да преузму власт, што су на крају и успјели уз помоћ Црвене армије и подјелом свијета између великих сила.
–Ту је ЈВуО практично остала на вјетрометини, незаштићена од било које друге силе и пошто је изостала било каква помоћ слом је био неминован. То је велика трагедија велике војске, која је нажалост нестала и која је омрзнута кроз историју коју су писали побједници, а ми то покушавамо да исправимо, наводи Поповић.
Он наводи да српски народ не треба да се стиди улоге ЈВуО, већ да се њоме поноси. То су били, истиче Поповић, див јунаци, који су успијевали да пруже отпор и да сачувају народ.
–Слањем старјешина преко Дрине, Дража Михаиловић је успио да сачува колико толико народ на овим просторима, били су велики погроми. Познато је, док су партизани у вријеме великог страдања у Старом Броду код Дрине, одржавали олимпијаду у Фочи, а то је удаљености 60-70 километара, јединице ЈВуО иако у малом броју спашавале су народ превозећи га скелом у Србију, наводи Поповић.
Члан Равногорског покрета отаџбине Српске Душан Бодирога напомиње да је ЈВуО била најорганизованији покрет отпора у окупираној Европи, јер је прва покренула отпор против нациста и њихових помагача, једина је у поробљеној Европи ослобађала градове од Нијемаца, вршила офанзивне акције и по свједочењима америчких и енглеских официра, који су били у Дражином штабу, помогла побједу савезника на афричком фронту.
-Фочанска бригада је од оснивања имала тешке борбе, како са нацистима и са усташама, које су вршиле свиреп геноцид над српским народом, тако и против комуниста и свих помагача нацистичког окупатора. Као и све четничке јединице, Фочанска бригада је прошла трновит пут и на крају су њени припадници завршили мученичком смрћу или су успјели да емигрирају у стране земље. Њен командант је 1953. године умро у пећинама и управо су припадници Фочанске бригаде били посљедњи који су комунистима пружали отпор, чак до 1957. године, када је по званичној историји ликвидиран посљедњи четник Фочанске бригаде Владимир Шипчић, наводи Бодирога.
Након Априлског рата 1941. године и капитулације Краљевине Југославије, поражена војска одведена је у логоре, док група официра који су одбили да се предају, предвођени тада пуковником Драгољубом Михаиловићем, прекаљеним ратником из два балканска и Великог рата, одлази у герилу на планину Сувобор, тачније на Равну Гору, одакле по угледу на четнички покрет из времена ослобођења Старе Србије од Турака, покреће организовани отпор окупатору.
У првој години рата равногорци и партизани борили су се заједно, да би потом дошло до одвајања и како је рат одмицао све већих сукоба између два покрета отпора.
Од 1942. године, покрет Драже Михаиловића и званично је одлуком избјегличке Владе и краља Петра Другог из Лондона проглашен Југословенском војском у отаџбини, а Михаиловић је именован за министра војске.
На тој функцији је био све до љета 1944. када је под притиском савезника краљ путем радија из Лондона позвао све јединице да се прикључе Титовим партизанима.
Коначни слом ЈВуО десио се на самом крају рата и послије званичног завршетка рата. Црногорски четници масовно су страдали у Словенији, а јединице из Србије на подручју Зеленгоре, Калиновика и Миљевине. Велики број четника са ових простора који су крај рата дочекали у својим кућама, одметнули су се у шуму и више година пружали су отпор новим властима.
Новинар: Игор Јанковић
извор: радио фоча
