Он је нагласио да се не смије опростити да буде убијено дијете од пет година, као што је то било у Скеланима, и да се то сматра јунаштвом, те подсјетио на убиство Петра и Павла Голубовића у Коњицу што говори да је то, како је рекао, била читава идеологија против Срба.
– Сада нам продају причу о БиХ. Морамо одбацити БиХ по облику државног уређења на начин како су они то чинили рушећи Дејтонски мировни споразум – рекао је Додик.
Истакао је и да се Дејтонски мировни споразум морао прихватити, више него што се то хтјело, јер је значио прекид рата и успостављање мира на бази политичког договора, али је напоменуо да су онда кренули да то све руше.
– Инсталирали су Суд БиХ који служи да се заштите злочинци. Насер Орић је био процесуиран пред тужилаштвом у Бијељини а онда су направили своја правила и рекли да имају право да Суд у Сарајеву изузме сваки прадмет широм БиХ – напоменуо је Додик.
Додао је да је предмет против Орића изузет и да се потом он појављује у јавности и свашта износи, нагласивши да онај који убија, тај и лаже.
– Њима ништа не смета да лажу – рекао је Додик.
Код централног споменика у Скеланима данас је служен парастос за 305 српских цивила и војника из овог и сусједних села, од којих је 69 убијено на данашњи дан прије 33 године.
Парастос се служио за све жртве са подручја бивше општине Скелани погинуле у Одбрамбено-отаџбинском рату, а потом ће бити положено цвијеће код Спомен-обиљежја.
Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице под командом Насера Орића напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана.
Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине страдалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.
Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.
Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су избјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени непријатељским куршумима. Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без цијеле породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи и сестра, а братовљеве посмртне остатке још није пронашао. Кућа му је обновљена 16 година након рата.
За бројне масовне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, ни након 33 године нико није одговарао, а нису били обухваћени ни оптужницом против Орића у процесу пред Судом БиХ који је окончан његовим ослобађањем.
извор: ртрс
