У Краљевском Двору у Београду данас је одржана пројекција историјског документарно-играног филма „33 анђела“ о трагичној судбини српске деце заточене у нацистичким логорима у Норвешкој, чији су домаћини били Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина.
Након филма „Логор смрти у Карашјоку“, који говори о страдању Срба током Другог светског рата у нацистичким логорима у Норвешкој, српско-норвешка копродукција снимила је и филм „33 анђела“ посвећен очувању сећања на тужну судбину више од две стотине српске деце која су током Другог светског рата била заточена у нацистичким логорима у Норвешкој, након што су претходно прошла кроз логоре смрти Јасеновац, Сисак, Стара Градишка и Старо Сајмиште. Овај емотивни филм је потресно сведочанство о њиховој патњи и неправди која им је нанета, а истовремено даје глас сведоцима и потомцима који покушавају да сачувају сећање и истину о овој трагичној епизоди у историји човечанства.
-Сећање на најтрагичнија времена у људској прошлости и чување од заборава страшне судбине наших сународника у нацистичким логорима обавеза је коју сви имамо. Оно што је данас готово незамисливо јесте чињеница да су они о чијем страдању овде говоримо била деца. Колико год нам је тешко и да само размишљамо о томе, да пробамо да разумемо времена када су људи постали звери, и да слушамо ове приче, ово је сведочанство које је требало да буде испричано. Не само требало – морало је да буде забележено, да остане у сећању. Мудри људи су много пута рекли да историју морамо знати, да нам се она не би поновила. Зато је овај филм толико важан, не само за наш народ и нашу земљу већ и за будућност човечанства, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.
Заједно са Њиховим Краљевским Височанствима пројекцији филма присуствовали су Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Петар, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, госпођа Ивана Цветковић, аташе за политичка и културна питања Амбасаде Швајцарске, господин Дарко Спасић, члан Крунског савета, и други гости.
-„33 анђела” је потресна прича о страдању деце, која нас подсећа на важност чувања сећања и поштовања живота. У филму ће гледаоци имати прилику да чују сведочења логораша који су преживели страхоте логора смрти у Независној Држави Хрватској, као и потомака деце страдале у нацистичким логорима током Другог светског рата у Норвешкој, истакао је Бранко Димовић Димески, аутор и продуцент филма.
Заслужни за ову значајну причу заједно са господином Димовићем Димеским су: режсер Горан Вукчевић, директор фотографије Дејан Тршић, косценаристи Милка Кајганић и Бранко Димовић Димески, аутори музике Стела Торесен, Андреј Стојановић и Никола Митић, као и стручни сарадници др Јоханес Солберг, Јелена Стојковић, Ђорђе Бојанић – историчар, Бранислав Гајић и Александар Динчић – историчар.
Више од 4.000 заробљеника током Другог светског рата депортовано је из НДХ, Србије и других делова окупиране Краљевине Југославије у Норвешку (од којих су 95% били Срби, већином официри и војници Краљевске југословенске војске) где су били у нацистичким логорима смрти и приморани на принудни рад. Од укупног броја затвореника у Норвешкој, 2.398 се никада није вратило кући. Најмлађи међу њима имао је само 11 година.
