Конференција српских националних организација из земаља региона, у Српској кући у Подгорици, организовала је још једну у низу Академских трибина. Тема вечерашње трибине била је „Књижевно стваралаштво Перивоја Поповића“, а о истој су, поред аутора, говорили уредник Академске трибине књижевник Будимир Дубак, књижевник Миљан Николић и водитељ програма Драган Алорић.
Отварајући трибину уредник Будимир Дубак је казао да Перивоје Поповић потиче из братства Поповића, војводе Марка Миљанова са Медуна, те да је дугогодишњи просвјетни, културни, књижевни и јавни радник у земљи и иностранству.
-Објавио је око 40 књижевних дјела, међу којима су: Камено небо, Коначишта, Медунске епистоле, Непознати дан, Рудокопи пустињског пијеска и друге. Дјела су му превођена на више страних језика, а добитник је и бројних књижевних награда. Члан је УКЦГ, Удружења књижевника Србије и Матице српске. За Перивоја Поповића би могло да се каже да је он поетски хроничар српског националног удеса и славе, због којих изнова састрадава, или пише апотеозе јунацима и њиховим подвизима,- казао је Дубак.
Пјесник Перивоје Поповић као кредо свог естетског обликовања у књижевности српског језика узима високе мјере вредновања људских односа, другости и свијета црногорског човјека, уклијештеног између два различита културолошка кода, утицаја традиције и новог доба, казао је говорећи о књижевном стваралаштву Перивоја Поповића, књижевник Миљан Николић.
-У несразмјеру тих односа он је видно наклоњен традицији достојанственог, патријархалног , али и самосвјесног појединца који се огледа у дјелима његових духовних претходника , као и у дјелима овог ствараоца. Сходно томе налазим да је Перивоје Поповић у савременој српској књижевности Црне Горе један од најистакнутијих пјесника традиционалног проседеа ослоњеног превасходно на нашу епску усмену и писану књижевност. Морал, етнос и слобода тројство су које у својој поетици под утицајем неоромантизма, али и оног што нам доносе и савремени утицаји свјетске литературе, Перивоје Поповић поставља у центар свог интересовања као човјек и као књижевник,- рекао је Николић.
Књижевник Перивоје Поповић се захвалио организаторима и посјетиоцима трибине говорећи о утицају лика и дјела Марка Миљанова на његово књижевно стваралаштво, а затим је говорио стихове из неколико својих пјесама. Поповићеве стихове из збирке пјесама „Повратак на Медун“, говорио је и водитељ програма Драган Алорић.
На крају Академске трибине уприличено је свечано уручење чланских књижица Српске књижевне задруге из Београда за 35 чланова из Подгорице . Чланске књижице је уручио др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе и директор Књижевне задруге Српског народног вијећа из Подгорице, истакавши изузетно добру сарадњу како у области издаваштва тако и у другим областима.
-Ми ћемо као Српски национални савјет Црне Горе подржати ту садању, и за све будуће чланове ћемо платити годишњу чланарину која износи 15 еура. Самим тим што сте чланови имате одличне попусте на сва издања СКЗ, а то је издавачка кућа која је најпознатија на простору српских земаља. И наша Књижевна задруга Српског народног вијећа из Подгорице је такође формирана по принципу СКЗ из Београда и ми са њима имамо изузетну сарадњу у издавачкој дјелатности, штампали смо више десетина књига у заједничкој продукцији, и то је нешто што нас чини изузетно срећним и поносним да смо као издавачка кућа штампали преко 500 наслова и да смо добитници бројних награда на најзначајнијим сајмовима књига у Црној Гори и региону.
Осим чланских књижица, чланови су добили пригодне поклоне у виду књига у издању Српске књижевне задруге из Београда, а по ријечима Вуксановића сви посјетиоци Академских трибина у наредном периоду добиће на поклон књиге у издању Књижевне задруге Српског народног вијећа из Подгорице.
Подсјетимо, Акедемске трибине се реализују уз подршку Фонда за заштиту и остваривање мањинских права Црне Горе.
Текст: Саша Јеврић/ Фото: Бојан Булатовић
