Трибина посвећена животу и делу Драгише Васића, српског књижевника, адвоката и политичара, одржана је 23. децембра 2025. године у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис” у Чачку, поводом 160 година од његовог рођења и 80 година од смрти.
Скуп је био посвећен сагледавању Васића као сложене личности која је истовремено припадала књижевности, јавном животу и бурној политичкој историји прве половине 20. века. О његовом стваралаштву, друштвеној улози и значају говорили су др Мило Ломпар, др Милош Тимотијевић, Борислав Челиковић и др Владимир Димитријевић.
Указано је да је Васић у књижевности унео снажне, тамне тонове ратног искуства, померајући фокус са појединачне судбине на колективну драму српског друштва. Посебно је наглашено да у његовим делима долази до преиспитивања смисла жртве у победи, што га разликује од већине експресионистичких писаца тог времена. Као пример наводила се новела „Реконвалесценти”.
Историчар др Тимотијевић изложио је биографске чињенице које су битно обликовале Васићев књижевни и публицистички рад. Подсетио је на његово вишегодишње учешће у ратовима, рањавања, одликовања и искуство повлачења преко Албаније, које је оставило трајне последице на његов поглед на друштво и политику. Наглашено је да околности његове смрти остају нејасне, јер постоји више верзија, без коначне историјске потврде.
Борислав Челиковић говорио је о каснијем односу јавности према Васићевом делу, као и о процесима који су довели до његове судске рехабилитације 2009. године. На завршетку трибине прочитано је писмо Лане Смит, праунуке Драгише Васића, које је публици приближило личну димензију човека чије дело и данас изазива пажњу и расправе.
Век и по од рођења, Васићев глас одјекује као сведочанство о нераскидивој вези између талента и личне жртве. Његов повратак у колективну свест 2025. године доказује да велика дела увек нађу пут до истине.
извор: српски угао
