Архимандрит Леонтије Митровић: Бесједа на Видовдан 1918:

„Српству ће са гробова јунака и добрих патриота синути златно доба и огријати нас Сунце Слободе!“

Поводом великог српског празника Видовдана, и сјећања на славне и бесмртне косовске витезове и поводом седамдесете годишњице упокојења, славног острошког игумана и чувара острошке светиње, знаменитог Бокеља и Србина, учесника Балканских ратова и Великог рата, вишеструко одликованог ратног хероја, архимандрита Леонтија Митровића (1955-2025), у прилогу доносимо бесједу на Видовдан 1918. године, коју је изговорио Леонтије Митровић у муниционој колони у мјесту Скочи – Вир.

Актуелност ријечи, које је тада изговорио, славни калуђер и потоњи острошки игуман, Леонтије Митровић, одјекују и данас, и преко њих дужни смо да учимо и да чувамо наслеђе својих светих предака.

Нека је слава јунацима Косовског боја као и славном игуману острошком Леонтију Митровићу.

Драги слушаоци,

Данас се навршује 529 година од онога најсвјетлијега дана у српској историји, када је на Пољу Косову пропануло српско царство. Уз звекет мечева и убојних копаља паде и окруњена глава Лазарева са осталим српским војводама и њиховом војском, ђе је цвијет српских витезова покошен, јер све изгибе а један другога издати не хтједоше осим проклетога Вука Бранковића.

Стога је Косовска битка за нас и тужна и славна. Тужна са пропасти силе и величине српске, а славна са ненадмашним јунаштвом српских витезова, који падоше и кроз смрт постадоше бесмртни.

Ми знамо да је Син Божји, кад је примио на себе патњу ради нашега искупљења, понио је тешки Крст на Голготу, да је разапет на Крст умро и кроз смрт побиједио. Велика дјела траже и велике жртве и наш народ још одавно је упознао ову велику истину, још одавно преко гробова кроз смрт корача он своме идеалу – Уједињењу и Слободи.

Те двије ријечи: Уједињење и Слобода исписане су на нашим заставама, дубоко су урезане у срца наша, за њих и живот жртвоваше наши покојни прадедови, дједови, очеви, браћа и синови, јер српски народ хоће слободу васцјеле своје браће, хоће напредак и живот са којим се срећни народи поносе.

Српски народ одговарао је своме позиву од Косова до данас и осветлао српско Име. – Истина, преко Океана Крви, преко костију српских синова  и наших моћних Савезника, ускрснуће слобода Србинова.

Због тога драги слушаоци, и покојници којима се данас за душу Богу молимо, нијесу умрли, не, они ће живјети докле је Србина, српског имена и српске историје.

Као српски војник што се бори, тако су се борили сви народи који су данас велики и срећни, овакве су жртве приносили сви који су војевали против тирјанства и насиља, против мрака и глупости, дакле, као што је њима из пепела њихових јунака поникла слава и слобода, тако ће и Српству са гробова њихових јунака и добрих патриота синути златно доба и огријати нас Сунце Слободе .

Зато треба да будемо тврди у нади на Бога и вјери у бољу и срећнију будућност нашег паћеничког племена.

Помолимо се Свемогућем и принесимо Му топле молитве, да народу српском, који се није никад поколебао у вјери и нади на Бога, да дадне силу и моћ у истрајању до побједе што скоријега повратка нашим домовима, како би смо слободно завојевали на гробовима наших предака ону црквену пјесму Слава им и вјечнаја памјат. Амин.

Говор одржан на Видов-дан

у муниционој колони Скочи – Вир

(Поводом сјећања на славне и бесмртне јунаке Косовског боја и на велику личност из српског народа, архимандрита Леонтија Митровића, текст приредили: госпођа Дулција Митровић, унука архимандрита Леонтија, која је рођена у Аустралији и и ради живи у Аделајду; мр Раде С. Булајић, виши асистент Православног Богословског Факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву, просфорник и архивар Манастира Острог и мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског)