Пише: Иван Милошевић
Синоћ сам на “Вијестима” неких 15-ак минута слушао емисију са Миодрагом Лекићем. Интересантнија од Лекића била је новинарка која је је тјерала саговорника да каже да је у Сребреници био геноцид и кревељила се при сваком покушају да се та прича освијетли из другог угла. Чак је и ауторитативно изјавила да не види што се прави пробем око Резолуције у Сребреници и да је све ту јасно – да је геноцид био и тачка! И таман такав став имају на десетине НВО блиских бившем режиму, а о политичком сателитима ДПС-а и самом ДПС-у и да не говоримо. По њима у Сребреници не само да је био геноцид, него нигдје другдје није ни било геноцида и уколико Срби по нечему треба да се препознају у свјетској историји – то је геноцид, геноцид и геноцид!
Нешто смо о томе чули и из околине Милојка Спајића и судећи по томе ко је све у његовом друштву не треба сумњати да и они против Резолуције о Сребреници немају ништа и да ће је тамо гдје треба и гдје не треба подржати. Ни Јаков нема дилему и по њему без дилеме у Сребреници је био геноцид! Ко нас натјера и како то се то намјести да Срби једногласно гласају за Јакова тешко ми је да схватим, јер смо промашили не само Јакова, него цијелу планину и као да нијесмо примјетили сва брда и долине која стоје иза њега, а која везе са Србима немају!
Да сам неки Србин од ауторитета и да имам медије, странку и остале помагаче, због Сребренице бих обарао владе и не би ми било жао! Уколико је Сребреница била геноцидна српска работа у потоњем Балканском рату, онда Србе треба да схвате са киме живе и да су око њих политичку душмани којима никада није доста оптужби на рачун Срба. Нијесам неки правник нити НВО првоборац за људска права, али то ми није ни потребно да схватим да у Сребреници није било геноцида и да се та тема данас покреће само због кажњавања Србије и геостратешких интереса моћних држава чија је историја пуна разних геноцида, односно истребљивања појединих народа и то међу становништвом од једне до 101 године!
Кажу да резолуција не товари на српска леђа геноцидни имиџ и да се само односи на оне који су починили злочине у Сребреници. Објашњење је тако обавезујуће као што је мачки обавезан мачак! Стога све оне који данас трубе на све стране да и Срби морају да подрже Резолуцију о Сребреници, како би се показали модерном и евроатлантском народном заједницом, савјетовао бих да не траже мачка или да не чачкају мечку! Вољели или не, живе са Србима и ваљало би коначно да чују шта о неким стварима и они мисле, а не да им они тумаче како треба да се понашају!
Што се мене тиче подршка Резолуцији о Сребреници би била кап која би прелила чашу жучи и српског стрпљења са новом владом и Здравковим експертима и напустио бих то друштво под хитно. Уколико остали немају барем трунку разумијевања за српске муке и јаде, зашто би Срби по ко зна који пут вадили трње из својих очију, док други не виде балване у оку!
И нешто ми је мука када видим наше Бошњаке како подржавају Резолуцију о Сребреници и раде све што могу да се она усвоји. Такав безобразлук од политичког вођства домаћих Бошњака није изненађујући, али је постао неукусан и више није за пристојно коментарисање!
Било како било, о главу нам се опет обијају теме од прије 30 година и то са правом. У тим годинама нијесмо извукли поуке и прешли смо ћутке преко свих злочина који су други скривили Србима и српским душманима опростили за све што су радили Србима. Јесмо неки метафизички уклети народ, који дозвољава да му се историја понавља и да му се понављају стално исте грешке!
Можда је вријеме да се то промијени, а Резолуција о Сребреници може бити добар повод да коначно сконтамо са киме живимо!
