Дана 3. јула Лета Господњег 2024, другу годину за редом, у селу Дљин (некада срез Драгачевски, данас општина Лучани) служен је парастос војводи драгачевском, потпоручнику Милутину Јанковићу, команданту Прве драгачевске бригаде Првог равногорског корпуса Југословенске војске, и његовим верним саборцима који су своје животе положили за краља и отаџбину, бранећи српски народ од Немаца, усташа, Бугара, комуниста, љотићеваца и осталих непријатеља.
На тачно 80 година од убиства војводе Јанковића, пар десетина поштовалаца окупило се и одало почаст једном од најхрабријих Дражиних четника, а међу њима су се нашли и директни потомци Јанковићевог рођеног брата Вучића-Вула, који су изразили своју захвалност свим окупљенима.
Током парастоса који су служили надлежни парох, јереј Мирослав Миленковић, и протојереј-ставрофор хаџи Далибор Милошевић (родом из Лучана) прочитана су и имена преко 300 четника са територије некадашњег среза Драгачевског који су погинули у борби или били убијени од стране непријатеља између 1941. и 1951. године.
Након свега, окупљенима се обратио историчар Милутин Велисављевић из Белог камена, који је свој краћи историјски час завршио следећим речима:
–Моје је да вам кажем да се више неће поновити време да се јунацима, и то оним највећим, не може изаћи на гроб и да се не смеју поменути, да би они који служе ко зна коме имали своју ‘стабилност’. Бог душу да прости војводи Милутину Јанковићу и свим његовим борцима, ратницима и четницима који су живот дали пратећи њега између 1941. и 1951. године!
Такође, још једна занимљивост везана за војводу Јанковића је та да је он један од ретких Дражиних официра који данас има свој гроб и надгробни споменик. Први споменик који је подигнут након његовог убиства срушили су комунисти по уласку у Драгачево, а садашњи споменик подигао је Јанковићев рођени брат, Вучић-Вуле Јанковић, почетком 1990-тих.
извор: погледи
