Приредио: Ђорђе Бојанић, уредник сајта Српска историја
Ми смо народ који је стао сам у три наврата Великом рату, Другом светском рату и ЕУ и Нато моћнику на мегдан за слободу и част… ко би поверовао да најмоћнија сила света тада није могла копнено да уђе на територију Србије (Космета)? Па нико… а заслужни су јунци са Кошара и Паштрика (тада деца)… а о томе немамо играни филм, зашто, али имаћемо о ,,хрвату“ Титу?
Зато, данас имамо ,,децу“ која иду (трче или возе бицикле) по помоћ баш код тих наших вековних ,,џелата“ и њима се клањају у Стразбуру и Бриселу (Нато седиште)… какву ли подршку тамо траже и ко их усмерава и учи, то је велико питање?
Као и са употребом ,,крваве шаке“ која није наш симбол као и ,,пленуми“ (штафете, зборови) који су одлика комунизма… као и витлање и играње око југословенских застава.
За све то наша деца нису крива, крив је образовни систем који их није научио одакле им прети опасност и од кога је наш народ доживео геноциде у више наврата само у 20.веку… све то у уџбеницима је у пар реченица… тако штитимо само сопственог џелата и и дајемо простор да и даље бидемо лак плен као и до сада.
Дефинитивно је данас већини јасно да су нам историју кројили кројачи бечко-берлинске школе.
Па отуда албанци воде порекло од Илира и да су ,,аутохтон народ“ на Балкану, или оно Први и Други Српски устанак?… а ко зна колико их је било током османске окупације Старе Србије.
Скадар и не спомињемо као вишевековну Српску престоницу.
Не знамо ни где су нам староставне средњовековне књиге… и зашто их немамо.
Не спомињемо ни богату Српску историју пре Немањића, као да нас је срамота тог периода.
И да не улазим у ту срамну пробленатику, боље да ту станем.
Нама је родoљубље и јунаштво усађено у ген… тај ген је само успаван, ми немамо родољубиву политику од 1945.
где ће Српство и родољубље бити приоритет.
Када смо згазили на монархији и на круну… ту нам се сурвало и родољубље и Светосавски пут. Ми смо од вајкада били монархија, и то је наше реално окруђење.
Када је комунизам дошао 1945. добили смо празне манастире и цркве… славе скоро да се нису славиле (а вековима су наши стари славили и палили кандила и свеће) и у време турака.
А због лојалности маршалу ми смо иконе затрпали и свеће угасили а комунистичке вође пуцале у фреске Исуса… зло време према Богу и Светосављу… таdа заменисмо иконе Светог Саве са сликама Тита по учионицама а и забирависмо да смо Срби па себе почесмо мазивати некаквим ,,југословенима“ то нам је писало до деведесетих у личним картама и пасошима.
Зар није јадно…?
Шта би нам тада рекао Мишић, Степа, Путник, Милунка, Гавриловић, Бојовић… или наши прађедови?
Ми и данас (не народ) негујемо култ Тита, гледамо партизанске филмове и њима се одушевљавамо и поносимо (а рађени само да ојачају култ маршала и пуни су неистине и лажи).
Заборављамо да ти комунисти нису ослободили Јасеновац, он је распуштен и брањен док су се сви докази геноцида уништавали… а део тих усташа су одмах обукли партизанске униформе и уфилтрирали се у ред ,,победника“ и добили и чинове, што им је омогућио Тито… и тако прикривени чекали тренутак за формирање своје државе и нови геноцид средином деведесетих (што се и догодило… )… док је српски народ био опијен и слуђен ,,братствим и јединством“.
Исто као комунисти који су радили на јачању култа маршала Тита… ослобођена Србија је морала да крене у израду филмова који су били неопходни за јачање родољубља и српске свести. До сада смо морали да имамо филмове о српским краљевима пре Немањића, Душану Силном, Кнезу Лазару, Деспоту Стефану, вожду Карађорђу, Милошу… страдању Срба од османлија, Церу, Колубари… о српским војводама… филм о страдању Срба у 20.веку… филм о страдању Срба у НДХ… Априлском рату 1941… о страдању Срба од комуниста… и да не набрајам даље.
Понашамо се као да на тај начин бранимо истини да угледа светлост дана… као да бранимо сопственог џелата.
До сада смо улагали огроман новац на разне серије и будалаштине од филмова, значи новца је било.
Добро је што се кренуло у снимање играног филма Кошаре… и стало се, зашто?
Али зато имамо два одлична филма ,,Божић 1943.“ и документарни филм ,,Бог и хрвати“… та два филма никада није емитивао РТС или остале најгледаније телевизије у Србији… емитивала их је РС.
За похвалу је и документарна трилогија Кнежевина Србија, Краљевина Србија и Где цвета лимун жут и Велики рат. Такође и филмови Краљ Петар Први, и документарац Милунка Савић.
Да се вратим на партизанске филмове, које сам ја као клинац обожавао и редoвно гледао.
Фалсификата у тим партизанским филмовима има толико да би само о њима могла да се напише једна књига. Јер, практично у свим овим филмовима историја је драстично фалсификована.
Највећи стуб који је имао за циљ да помути разум СРБА су партизански (комунистички филмови), ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. За баснословне хонораре, партизанске „хероје“ и њихове непријатеље играле су највеће светске звезде, попут Ричарда Бартона, Јула Бринера или Орсона Велса.
Изгледа да после серијала од пре две године ,,Друг Марко“ (о Ранковићу) са овим новим филмом који се снима о Титу поново јачамо тај култ маршала и комунизма.
Изгледа да неко мора поново да му ојача култ личности код Срба… а овај начин је најбољи.
Зашто и даље нема филма о страдању Срба у НДХ или о Голом отику, Пасијим гробљима или Лисичијем потоку? Бар на тај начин да омладина и ,,заведени“ сазнају праву истину и какво нам је зло донео тај нови комунистички режим.
Можда је добро да се сними филм о највећа ,,тајни“ коју је Јосип Броз Тито морао да сакрије како би се српском народу наметнуо као вођа и „највећи син“ део је његове војничке биографије из Првог светског рата и учешће у аустроугарској казненој експедицији на Србију у 42. „вражјој” домобранској дивизији коју су чинили житељи Хрватске, његова предаја и живот у Русији, кретање и дејства његове војне јединице на територији Србије. Тај наш ,,вољени“ Тито учествовао je у казненој експедицији као аустроугарски каплар на Србију, почетком 1914. отишао је на српски фронт као водник, где је остао до другог одступања аустријске војске у децембру исте године.
Уместо да величамо наше српске јунаке, ми величамо хрвата који је на Церу и Колубари пуцао на српску војску као аустроугарски каплар… и који је после Другог светског рата формирао Пасја гробља, Лисичији поток, Голи оток… за српске домаћине… и тако побијо око 80000 Срба.
Питам се да ли ће у уводу те серије бити и о томе речи? Тешко.
Нема нама бољитка, док се не врати стара Његошева капела на Ловћен и Титови пoсмртни остаци буду из ,,Куће цвећа“ премештени у Кумровец (Хрватску) или на Градско гробље у Београду, пошто га ни хрвати не траже.
И док не вратимо мошти нашег краља Милутина из Софије (Бугарске) у Србију. И док не сазнамо истину о ,,спаљивању“ Светог Саве.
*И БЕЗ УСТАВНЕ ПАРЛАМЕНТАРНЕ МОНАРХИЈЕ НЕ ВАЉА… морамо да се вратимо коренима… Светосавском путу.
Живела Србија и никад више југославија. Доста нам је ,,странац“ кројио и креирао српску судбину.
