Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије                                                                                                

Хрватски сепаратисти организовали су нападе на чланове Савеза Сокола тридесетих година 20 века у тадашњој Савској, Приморској и Зетској бановини. Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен је соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године је руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у којој се налази соколска чета у Пострењу, подметнут је динамит.”  (1)  Команда места Дубровник известила је министра војске и морнарице како је ноћу између 13. и 14 јануара 1937. запаљена соколана у селу Поповићи у општини Цавтат. Паљевину је извршило 5 чланова ХСС-а. (2) Напада је било све више и били су све жешћи. У селу Орашцу је септембра 1938. изгорела кућа истакнутог сокола Креша Крилановића. Ватра је подметнута тако да је цела кућа са намештајем изгорела, остала су само 4 гола зида. (3) У чланку „Соколским радницима пале куће“ објављеном 15. октобра 1938. у „Братству“, гласнику соколске жупе Осијек, наводи се: „У Орашцу, напредном месту у близини Дубровника, запаљена је кућа једном соколском раднику док је с мајком боравио у Дубровнику. Као опомена да ће то недело бити извршено извешена је неколико дана пре црна застава. Будући да је на исти начин дат знак и старешини чете бр. Ракидији, бојазан је да ће и његова кућа бити запаљена, у толико пре што се његовом заслугом подиже у Орашцу соколски дом.“ (4) Упркос томе соколи у Средњој Далмацији пркосили су нападима. Годишња скупштина Соколског друштва Удбина одржана је 6 фебруара 1938 године у присуству многобројног чланства. Отворио ју је заменик старешине брат Милан Шакић, који је прочитао посланицу Савеза СКЈ. Затим су следили извештаји о раду. После краће дискусије сви извештаји су једногласно примљени и дата је разрешница старој управи друштва. Изабрана је нова управа и то : Старешина Петар Веиновић, заменик старешине Петар Чанковић, тајник Никола Станић, просветар Душан Дражић, заменик просветара Деса Гучеша, начелник Никола Јакшић, I заменик начелника Драгутин Павила, II заменик начелника Јован Стијаковић, начелница Марица Папеж, заменица и статистичар Даница Радаковић, господар Станиша Бјелобаба, председник ревизионог одбора Миливоје Миљевић и прочелник тамбурашке секције Миле Тићак. Након избора управе, брат Милан Шакић закључио је скупштину краћим говором, желећи напредан рад новој управи. (5) 

У Биограду на мору соколи су одржали окружни слет 7 августа 1938 године. Соколи су преплавили тог дана биоградске улице. Слет је показао да и поред свих препрека  соколству у Далмацији, оно јача, стапа се у збијене редове и иде Тиршевим путем и да га никакве препреке неће скренути са јасно оцртаног пута. То је било најрадосније сазнање на слету и дуго је подстицало соколска срца на њиховом мукотрпном путу. Слет је трајао два дана и делио се на два дела. У првом делу је била бакљада, илуминација и академија на вежбалишту, учествовало је само биоградско друштво. Са вежбалишта је увече кренула велика поворка од преко 600 учесника око места бурно кличући краљу, Југославији и Соколству. На великом и уређеном летњем вежбалишту одржана је свечана академија. Тачке су биле : 1) Просте вежбе – мушка деца; 2) Просте вежбе – женска деца; 3) “Ослобођење” – мушка деца; 4) Просте вежбе – чланице и нараштајке; 5) “Шесторица” – мушки нараштај и вежве чланица на греди. Наступ је пратила музика Соколског друштва Биоград. После академије било је на вежбалишту весеље и тиме је први дан слета био завршен. Други дан је почео будницом соколске музике и доласком гостију који су стизали све до 12 сати. У 9 сати дошли су соколи из Шибеника, Мандалине, Тијесна, Бетине и Муртера, па је пред соколским домом окупљена поворка од већ дошлих и биоградских сокола, која је отишла да их дочека. Дочек је био срдачан и предмет нових бурних манифестација. Кад сун се искрцали поново је формирана поворка са 3 музике, 10 застава и преко 700 сокола и соколица која је кренулаљ на вежбалиште. На вежбалишту су одржани покуси. Начелник жупе брат Х. Мелиш дао је знак да се крене  и велика поворка је уз соколски марш кренула са вежбалишта. У поворци је било преко 3.000 људи из читаве северне Далмације са 12 застава и 4 музике.

Учествовала су друштва : Шибеник, са музиком, Муртер, Преко, са музиком, Мандалина, Бенковац, са музиком, Тијесно, Бетина, Кистање, Новиград, Обровац, Земуник, Дрниш, Станковци и Биоград са својим четама. Поворка прошла кроз место у реду, кличући краљу, Југославији, Славенству и Соколству. По повратку пред вежбалиште, поворку је поздравио у име друштва Биоград старешина брат Шеат Јово, а у име жупе Шибеник-Задар брат Љ. Монтана. Одушевљење је достигло врхунац кад је присутнима представљен један брат члан управе ЧОС, који је био на летовању. Он је бурно поздрављан одржао кратак али јасан говор у ком је подвукао везе које су спајале народе Југославије и Чехословачке и улогу Соколства у јачању тих веза. За време његовог говора и још дуго после тога ориле су се манифестације Чехословачкој и словенством братству. После говора почео је јавни наступ поздравом застави, који су одали сви присутни, а онда су се ређале вежбе : !) Просте вежбе – мушка деца; 2) Просте вежбе – женска деца; 3) Одбојка – чланови-нараштај; (Шибеник); 4) Просте вежбе – чланице и нараштајке; 5) Вежбе на справама : на коњу с једном хватаљком …. Наступило је 96 мушке деце, 89 женске деце, 54 чланице и нараштајке. 90 чланова и 82 нараштајца под вођством начелника жупе брата Мелиша, пред нешто више од 3.000 гледалаца. За вежбе свирала је музика из Шибеника, а за наступ музика из Биограда. После јавне вежбе било је весеље.(6) Од покрајинског слета 1931 године у Сплиту није се окупило толико сокола као приликом Прославе 20-годишњице Југославије 4.9.1938. Цео Сплит био је окићен југословенским заставама, а сплитска општина је дуж обале на кратким размацима поставила велики број застава. Пароброди су долазили са соколима : “Цриквеница” из Хвара са 215 сокола, “Бакар” из Виса и Комиже са 250, “Трогир” из Трогира и Доњих Каштела са 650, “Сарајево” из Стариграда на Хвару и Милне са 550, “Јадран” из Пућишћа, Постире, Супетра и Сутивана са 416, “Плав” из Макарске, Омиша, Дугирата … са 634 и “Макарска” са Јелсе, Бола и Бобовишћа са 235 сокола. У паробродима је стигло 2.950 сокола са острва и даљег приморја. Бродови су улазили у луку са свирањем музика и песмом раздраганих људи. Седам бродова који су довезли соколе остали су у луци, па је сплитска лука која је недељом била празна, давала лепу слику која се ретко виђала.

Са друге стране долазиле су масе сокола из Каштел Лукшића, Каштел Сућурца, Врањића, Солина, Клиса, Сиња, Врлике и Ливна и то моторним чамцима и аутобусима. Збор је имао карактер мобилизације, како су биле спроведене у северним жупама, а са обзиром на велики број присутних и са обзиром на тешке прилике у којима су живели локални соколи, негде и под најтежим терором, био је потпуно успео. Са сабиралишта на летњем вежбалишту Соколског друштва Сплит и са Хајдуковог игралишта пошла је маса од преко 5.000 соколских припадника. У поворци је свирало 9 музика из Сплита, Трогира, Каштел Старог, Каштел Лукшића, Пучишћа-Постира, Виса, Врањица, Солина и Стариграда. Иза жупске заставе и 21 заставе друштава на челу поворке ношено је 56 венаца од којих је један жупа, а остале свака јединица жупе положила на спомен светионик Витешком краљу Александру I Ујединитељу. Поворка је од грађана поздрављана најсрдачније и у реду прешла преко обале до спомен светионика, где су све музике свирале соколски поздрав, који су присутни певали. Брат др. Томо Мимица, члан управе жупе и старешина друштва Омиш држао је говор пун вере и одлучности. Величајући успомену на краља Ујединитеља, подсећао је на моменте који су везани за његове посете Сплиту  и то још из времена кад је као српски наследник престола био одушевљено дочекиван, затим после у слободној држави, а коначно на последњем свом путу у домовину, кад су га соколи мртвог изнели са лађе, где му се поклонио цео Сплит и сва Далмација. Зато је брат Мимица упутио поруку непријатељима слободе и јединства, нека знају да се ова дивна творевина, наша слободна држава, неће ни пољуљати него само преко наших лешева. Положени су венци и свирана химна. Соколи су одржали своје зборовање на Народном тргу.

Све категорије од женске деце па до чланова у цивилу пристизали су на трг певајући и кличући. Са балкона Љубљанске кредитне банке први је говорио старешина Соколске жупе др. Мирко Буић, министар физичког васпитања народа. У свом говору истакао је да су се почетком века почели спремати за велико дело. Наша је будућност ако у срцу сачувамо неугашени пламен љубави за све оно што је велико у нашој прошлости. У соколима  је љубав за југословенску целину и вера у њену будућност која треба да уђе у сваку колибу, у сваку палату. Спомињући соколску Петрову петогодишњицу старешина Буић је истакао да су тешкоће народа побеђене пре 20 година, а оно што живот још тражи може бити решено разбором и здравим снагама нашег народа. Подпредседник сплитске општине Иван Врдољак поздравио је соколе у име града Сплита. Споменуо је како је Сплит своје соколско друштво још од његовог оснивања  1893 године нарочито волео и давао му пуну подршку и помоћ. Са друге стране Врдољак је одао признање месном соколском друштву на успешном раду на подизању националне свести Сплита која је од увек била висока. На крају је старешина соколског друштва Сплит поздравио збор као домаћин. Говорио је жртвама палим за слободу Југославије, међу које је и соколско друштво Сплит дало свој прилог. У том моменту положен је ловоров венац на спомен-плочу погинулим за слободу, а брат  старешина позвао је на одавање поште једним минутом ћутања. И цела усталасана маса муком и тишином одала је признање својим најбољима. Уз звуке музике запевали су сви присутни соколску химну, после чега је био одлазак на летње вежбалиште где је био разлаз. (7) Соколи у Далмацији били су изложени нападима хрватских сепаратиста. Упркос нападима нису се поколебалли у својој борби за краља, Југославију и Словенство. У Биограду на мору одржали су окружни слет 1938. Прославили су свечано двадесетогодишњицу Југославије у Сплиту.

Напомене :

1. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, стр. 127;
2. Гојко Јаковчев, „Соколска организација у борби за за братство југославенских народа до 1918 године: прогон соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970, стр. 53;
3. „Палеж куће у Орашцу”, „Дубровник”, Дубровник, 3 септембра 1938, бр. 35, стр. 4;
4. „Соколским радницима пале куће“, „Братство“, Гласник соколске жупе Осјек, Осјек, 15. октобра 1938, бр. 10, Год. VII, стр.204;
5. “Годишња скупштина Соколског друштва Удбина“, „Соколски Гласник“, Београд, 5 март 1938, бр. 9, стр. 5;
6. Иван Мулачић, “Окружни слет у Биограду на мору”, “Соколски Гласник”, Београд, 6 септембар 1938, бр. 32, стр. 5,6;
7. Чеда, “Збор соколства жупе Сплит Прослава 20-годишњице наше слободне државе 4-IX-1938”, „Соколски гласник“, Београд, 4 октобар 1938, бр. 35 и 36, стр. 5, 6;