Пише: Иван Милошевић
Прије двије вечери у храму Христвог васкрсења у Подгорици одржана је промоција књиге групе аутора о злочинима муслиманске милиције у Полимљу током Другог свјетског рата. Столица није било за све оне који су жељели да присуствују промоцији и без сумње био је то један од посјећенијих скупова те врсте у подгоричком храму. Очекивао сам сјутрадан текстове о том догађају, али медији, па и они тобож српски, послије два дана нијесу ни слово објавили о томе шта се чуло на промоцији поменуте књиге. Не могу да вјерујем да су такав догађај и таква књига прошли потпуно неопажено, а заслугом медијских кућа шира јавност је ускраћена за значајна сазнања о злочинима муслиманске милиције у Васојевићима и на сјеверу Црне Горе. Не знам да ли је „Прећутана истина“ намјерно или случајно медијски прећутана, али ћутање о тој књизи као да указује на прећутно слагање медија, вјероватно и неких политичара, да се о тој теми пуно не прича, а посебно не да се објављују текстови о томе. Шта се заправо крије иза те медијске ћутње није ми јасно, али ми је и те како јасно да се на сва звони звони о злочинима четника над муслиманима и осталим несрпским становништвом, али о злочинима над Србима се нерадо прича или се они прећуте, као што је то било у овом случају.
А књига о злочинима муслиманске милиције над Србима на сјеверу Црне Горе на скоро 1000 страна током Другог свјетског рата обилује архивским подацима и аутентичним свједочењима о злочинима у том крају за које су одговорни муслиманске вође из тог времена. Посебно Шемсо Феровић и остали његови помагачи. Говорници на промоцији су јасно истакли да се по доступној историјској грађи злочини над Србима нијесу дешавали случајно и да су били мотивисани одбраном од четника из Васојевића, већ да су они плод наредби муслиманских вођа који су и сами учествовали у злочинима. Говорници, познати доктори историјских наука, публицисти и свештеници, су истакли да су злочини над Србима у Плаву и његовој околини почели и прије 13-јулског устанка, а да су кулмимнирали покољем у Велици 28. јула 1944. године. Било је и ријечи о њемачким дивизијама у чијем су сатаву били муслимани из Плава и Гусиња који су најодговорнији за бројне сурове злочине, па чак и масакре од којих нијесу били поштеђена ни нерођена дјеца. Саопштенио су и подаци о суровим егзекуцијама и гашењима читавих српских породица из тога краја, које су наивно вјеровале муслиманским вођама да их неће дирати и да су сигурни у својим кућама. Није заборављена ни улога партизанских јединица које су у то вријеме држали села и простор испод Чакора и које су се по наређењу Брозовог штаба изненада повукле за Санџак и тако препустили на немилост муслиманске милиције православно становништво тога краја.
Демантовани су и ставови неких- историчара и политичара да су у злочинима над Србима у овом крају учествовали четници. По сазнању историчара и архивски документима у то вријеме четника и четничких јединица није било на сјеверу и нигдје није записано, ни у њемачким и а ни у албанским документимма, да су у том крају постојале четничке јединице у то вријеме. Међутим, било је ријечи о злочинцима који су након рата, па и одлука надлежних комисија за ратне злочине, ослобођени и да су умрли шездесетих година у разним крајевима тадашње Југославије. Дакле, рука правде их није стигла и нијесу одговарали за маскре над недужним Србима током Другог свјетског рата.
Да ли све напријед речено, а и много тога што нијесам успио да запамтим, данас некоме смета, не знам. Међутим, знам да се сваки злочин четника над несрпским становништвом пажљиво медијски прати и о њима се снимају бројне емисије и у госте се доводе разне НВО и остале личности које и 80 година након завршетка Другог свјетског рата и даље гоне четнике и на тај начин настављају грађански рат и ни под разно не дозвољавају да се о том периоду говори из другог угла.
Све то указује да и даље у Црној Гори владају двоструки идеолошки аршини. Док се сваки другачији податак о четницима тумачи као ревизија историје и повампирење фашизма, архивска и остала грађа о злочинима над Србима се прећуткује или чак и брише. Зашто је тако, нека свако пресуди по својој савјести, али мени је јасно да Црна Гора још увијек не жели и неће да се суочи са злочинима муслиманске милиције и бали вулнетарија над Србима. Такође, нерадо се и помињу комунистички злочини, као да их није ни било, али се зато они четничлки измишљају и тамо гдје их нема! Паметноме само тај податак је довољан да закључи да са идеолошком свијешћу у Црној Гори нешто није у реду и да и даље влада комунистичка црно бијела слика, по којој су четници били џелати, а сви остали њихове жртве. Докле ће тако бити, остаје да се види, али медијско прећуткивање прећутаних злочина муслиманске милиције показује да се на том пољу ништа не мијења и да након Броза и даље влада Броз. Или Мило, иста ствар!
