У част трагично страдале Дарје Дугине и њеног 33 рођендана, у скупштини града Београда је 15.12.2025 године одржана трибина под Аристотеловим констатацијом: „У овом свету нећемо постићи ништа без храбрости. То је највећа врлина ума поред части“. Овом приликом Здравко Рајевић, дипломирани официр полиције, одржао је предавање под називом: „ТЕРОРИЗАМ У СЛУЖБИ УНИШТЕЊА СЛОВЕНСКИХ НАРОДА – СЛУЧАЈ ДАРЈА ДУГИНА“, чији транскрипт овом приликом објављујемо у целости:
„Поштоване даме и господо, драги пријатељи,
хвала вам што сте данас овде – јер данас говоримо о теми која се не тиче само наше историје, већ и будућности. Тиче се идентитета, опстанка и културе словенских народа. Тиче се онога што ми јесмо и онога што можемо постати.
Говорићу о томе како је тероризам, у својим старим и модерним облицима, често коришћен као средство за слабљење словенских народа. О томе како удари на наше мислиоце, новинаре, филозофе, реформисте и државотворне личности нису случајност, већ део обрасца.
Атентат у којем је страдала Дарија Дугина није био само напад на једну личност.
Био је то удар на симбол.
Дарија је била млада, образована, аналитична, јасна у изражавању, и – што је посебно важно – залагала се за:
мултиполаран свет,
јачање словенске духовне и културне сарадње,
очување традиционалних вредности,
повезивање словенских народа у отпору глобалним притисцима.
Зато је њен живот пресечен експлозивом, у тренутку када је била тек на почетку своје интелектуалне зрелости.
Имала је глас који се надалеко чуо ,
Имала је способност обликовања мишљења народа,
Потпуно свесна ризика изазивала је моћне структуре,
Била је градитељ словенске сарадње.
Њена смрт је порука – порука свима нама који подижемо глас у циљу словенске интеграције: “ Нисте безбедни“…
Корени мржње према словенима сежу дубоко у прошлост, али своју правну формулацију и конкретизацију доживљава непосредно пред други светски рат. У канцеларијама РСХА , Главног уреда безбедности Рајха, сачињен је Генералплан Ост, план за исток. Овим планом предвиђено је да Словени, а поготово они православне вероисповести – Руси, Пољаци, Украјинци, Белоруси, Срби, Чеси, Словаци, Словенци и други – буду „препрека“, народи који се морају раселити, смањити или у потпуности нестати.
Циљ није био само војна победа. Циљ је био уништити способност словенских народа да се организују, мисле, развијају – уништити њихову елиту, њихову интелигенцију, њихове носиоце идентитета.
То није била само ратна стратегија; то је била дубоко укорењена идеологија дехуманизације Словена. „Генералплан Ост“, тајни програм који је предвиђао етничко преструктурирање читаве Источне Европе, чинио је читав сет докумената, и према тим документима, Словени су били означени као народ „нижег ранга“, намењен за депортације, присилан рад, масовне ликвидације и германизацију, а за православне србе хрватизацију кроз покатоличавање, градња вештачке бошњачке нације кроз исламизацију, али и албанизација,мађаризација, романизација, асимилација у грчко становништво… Овај план није био теорија, већ званична политика најмоћније тоталитарне силе свог времена, а његово спровођење поверено је специјалним јединицама СС-а и оперативним групама СД-а.
Истовремено на Балкану, расте Усташки покрет и екстремистичка структура НДХ. Усташе су полу-тајна екстремистичка организација која је већ пре Другог светског рата деловала илегално и терористички, а створена је под окриљем Ватикана. Након оснивања НДХ, овај покрет је спроводио политику директног терора над Србима, једним од највећих словенских народа.
Њихова идеологија је била комбинација расне мржње, политичког екстремизма и верског фанатизма, резултујући масовним злочинима чија је природа била отворено геноцидна. Политички циљ био је „чишћење територије“, што их јасно сврстава у организације које су деловале против словенског становништва. Што нису остварили у другом светском рату реализовали су у рату деведесетих година. Данас су православни срби у хрватској статистичка грешка.
Истовремео, на територији Украјине формира се ОУН–Б , Организација Украјинских Националиста, Степана Бандере, и касније УПА, Украјинска Патриотска Армија, које су током 1940-их и даље током великог рата, спроводиле насиље над Пољацима, Русима и проруским Украјинцима.
Иако им примарни циљ није био „уништење Словена као расе“, већ етничко и политичко преуређење територије ради стварања етнички хомогене државе, последица њиховог деловања било је масовно страдање словенских цивилних популација.
Везано за историју тероризма према словенским народима, морамо поменути и деловање тајних служби и то пре свега јаких колонијалних сила.
Британска обавештајна служба СОЕ током Другог светског рата водила је својеврсни „тајни рат“ на Балкану. Циљ њихових операција није био етнички, већ геополитички — али су њихове акције, инфилтрације, саботаже и ликвидације понекад биле усмерене на словенске интелектуалце, вође покрета отпора или политичке представнике, у зависности од тога ко је био препрека британским интересима.
Ово је пример да словенски народи не морају бити мета мржње — да би били мета деловања.
Морам поменути и деловање америчке ЦИА, поготово током Хладног рата, али и других западних служби, које су спроводиле операције усмерене против политичара, новинара, научника и интелектуалаца у словенским земљама.
Важно је поново нагласити: овде није постојала етничка намера, већ идеолошка — циљ је био сузбијање совјетског утицаја.
Ипак, резултат је понекад укључивао елиминацију или саботажу истакнутих личности словенског порекла, посебно оних који су заговарали словенско јединство или сарадњу.
Коначно, многе мање, полу-тајне структуре које су деловале под кишобраном нацистичких служби — од специјалних командоса до локалних колаборационистичких милиција — учествовале су у систематском насиљу над словенским народима у Пољској, Белорусији, Украјини, Србији и Русији.
Оне нису имале статус тајних организација у митолошком смислу, али су чињенице и документи неумољиви: деловале су координисано, са јасним циљем да се сломи отпор словенских друштава.
Дакле, из свега овога закључујемо да, када говоримо о тероризму усмереном против словенских народа, не можемо га посматрати изоловано од шире историјске слике. Током 20. века постојале су конкретне организације, државни апарати и идеолошки покрети чији су планови, речима самих њихових лидера и документима које данас имамо, били усмерени на системско слабљење, потчињавање или уништење словенских народа.
Историја словенских народа није историја борбе против „мистичних тајних ложа“, већ борба против конкретних, документованих и организованих структура — од нацистичких планера геноцида, преко екстремистичких покрета попут усташа и бандероваца, па до тајних служби које су у разним епохама покушавале да утичу на политичку судбину словенског простора.
Разумевање ових историјских организација важно је не зато да бисмо тражили непријатеље тамо где их нема, већ да бисмо препознали да је тероризам против словенских народа у прошлости био део ширих идеологија и државних политика, а не дело изолованих појединаца.
Савремени политички тероризам вуче корење од операције Ост. Има далеко софистицираније методе од нацистичке Немачке.
Данашњи тероризам – било државни, парадржавни или организовани – у великој мери има исту функцију коју је имала Операција „Ост“: прекинути континуитет словенске мисли, разбити везе између словенских народа, угасити светионике духа, слободе и идентитета
Данас Уместо тенкова имамо бомбе.
Уместо логора – атентате.
Уместо масовних планова – прецизне ударе на симболе.
Носиоци савременог политичког тероризма јесу управо они нацисти који су преживели други светски рат, који су тзв Пацовским каналима уз помоћ римокатоличке цркве евакуисани у безбедне зоне света, где су интегрисани у безбедносне и хуманитарне структуре матичних држава.
Зато ми данас морамо имати основе подозрења у добре намере ОУН, јер су својевремено на место генералног свог секретара, поставиле Курта Валдхајма, доказаног ратног злочинца и организатора геноцида и егзодуса народа Козаре.
Ми морамо имати сумњу у добре намере Европске уније, јер је један од једанаест њених оснивача Валтер Холштајн, доказани нацистички официр из другог светског рата.
Ми морамо бити неповерљиви према НАТО алијанси, јер је иста 60-тих година на чело службе за одабир кадрова поставила Адолфа Хорна, доказаног главнокомандујућег официра нацистичке армије.
Ми морамо имати основе подозрења према УСА, јер је иста на чело свог свемирског програма НАСА поставила Вернера Фон Брауна, доказаног есесовца и нацистичкиг официра. Такође, УСА је одобрила да се у њиховој држави без икаквих проблема региструје нацистичка партија. О операцији паперцлип- спајалица да и не говоримо, на хиљаде нацистичких официра удомило се у државни апарат УСА, управо они, који су били задужени на реализацији операције ОСТ.
Да би се словенски народи одупрли савременим изазовима, и преживели такви какви заиста јесу, и при том остали верни својим котенима, морамо учинити три ствари:
- Чувати оне који мисле и говоре квалитетно у интересу свих нас. Морамо их штитити – законом, безбедношћу, солидарношћу, подршком.
- Јачати сарадњу словенских народа
- Не дозволити да се прекине наш историјски континуитет, у смислу да сваки убијен мислилац мора бити запамћен. Њихове идеје морају наставити да живе кроз нас.
И на крају да закључим: Тероризам према словенским народима никада није само чин насиља. Он је порука страха свима нама: „Безвредни сте. Недостојни сте живота. Нестаните.“
Наш је задатак да ту поруку одбацимо, јер ако смо ишта научили из историје – од Операције „Ост“ до савремених атентата – то је да словенски народ може бити ослабљен само онда када се одрекне својих мислилаца.
Зато смо ми данас овде. Ми се сећамо њене смрти. Ми памтимо њено животно дело. Ми памтимо њену поруку, и завет да је та порука далеко већа и дуговечнија од оних који би ту поруку желели да угуше.
Хвала вам.“
Извор: Српски народни инфо
