Хрватска и Црна Гора су сусједне државе. Међукултурна сурадња нормална је и пожељна појава. Огледни примјер такве добросусједске праксе требао би бити фестивал клапа који ће се одржати 7. и 8 рујна у Херцег Новом. Првог дана фестивала одржат ће се тематска вечер “Клапе пјевају Оливера”. Наравно, ријеч је о нашем Оливеру Драгојевићу. Као гости наведеног фестивала најављене су хрватске клапе из Оребића, Корчуле, Сплита, Ластова, Макарске и Сиска.
Ипак, гости из Хрватске могли би се наћи у небраном грожђу. На Радио Телевизији Херцег Нови као организатор фестивала представљен је извјесни Душан Тадић, иначе члан херцегновске клапе “Цастелнуово” која такођер наступа на фестивалу. Проблем је што црногорски “славуј” није само организатор клапског фестивала него и предсједник контроверзног Православног мото клуба “Острог”.
На први поглед ни ту нема ништа спорно. Зашто би гости из Хрватске марили што је организатор фестивала на којем ће наступити уједно вођа групе бајкера, макар с префиксом “православни”? Из накнадног погледа, ствари постају јасније. Ради се о клубу који окупља црногорске Србе с екстремним десничарским, паче, великосрпским политичким склоностима.
Тко се одлучи погледати садржај који Православни мото клуба Острог објављује на друштвеним мрежама уочит ће слављење братства Републике Српске, Србије и Црне Горе (оно што ноторни Александар Вулин зове “српским свијетом”, односно “Великом Србијом”) те његовање култа покојног црногорског митрополита Амфилохија Радовића (ратног хушкача у мантији из 90-их и неформалног вође просрпске опозиције која је од 2020. године постала политичка власт у Црној Гори).
Можда најпроблематичније у вези мото клуба “Острог” из хрватске визуре представља штовање ратног злочинца Вељка Миланковића, вође паравојне формације Вукова с Вучјака који су за вријеме Домовинског рата починили бројне злочине на подручје Босне и Херцеговине и Хрватске. Споменути Миланковић, којем организатор клапског фестивала Душан Тадић у Прњавору (БиХ) одаје почаст, смртно је рањен 1993. године тијеком ослободилачке операције хрватске војске Масленица.
Као да то није довољно, Тадићев мото клуб истиче се агресивном русофилијом, што у контексту агресије на Украјину значи подржавање Путиновог режима и злочиначког војног похода на Украјину. Тадићеви бајкери су тако судјеловали на просвједима у Црној Гори против увођења санкција Русији након почетка рата, као и на проруском скупу у Београду.
– Православни мото клуб “Острог” из Херцег Новог је синоћ подржао величанствени скуп подршке браћи који се боре против највеће фашистичке издаје, Америке. Док цијели свијет кажњава Русију и одриче се добрих односа с њом, српски народ никада није био јединственији. Улицама Београда је синоћ у знак подршке браћи Русима прошетало на десетине хиљада људи, носећи у срцима само једну поруку: “Браћо Руси, Србија је уз Вас…. Ми смо ту да поручимо нашој браћи да смо спремни сваког тренутка стати раме уз раме с руским борцима зарад обране човјечанства од прљавог западног система. Живјела Русија – стоји у Фацебоок објави Православног мото клуба Острог.
Проруски ставови црногорских бајера постају јаснији када се узме обзир да је њихов клуб заправо копија руске бајкерске организације Ноћни вукови. Они су заправо дио мреже руског утицаја и пропаганде коју руске власти развијају у многим дијеловима свијета, а посебно појачано послије 2014. године када је почела криза у односима Русије са Европском унијом и САД-ом.
Хрватска јавност упозната је с бујањем великосрпског национализма у Црној Гори. Ту борбу наши сусједи ће морати водити само властитим снагама, као што су је водиле Хрватска и БиХ прије 30 година. Али, треба ли у међувремену прљати успомену на најпознатијег далматинског извођача Оливера Драгојевића доводећи га у везу с фестивалом чији је организатор непатворени четник? Одговор на то питање требали би си поставити и грађани Херцег Новог, али и њихови гости из Хрватске.
Ова године на фестивалу у Херцег Новом најављено је гостовање клапе Гета из Оребића, Св. Цецилија из Корчуле, Пилена из Корчула, Фумари с Ластова, Русила из Сплита, Орца из Сплита, Фјорет из Макарске, Колапјани из Сиска, Муцурум из Макарске те клапа Партенца из Сплита.
извор: Слободна Далмација
