Предсједница Уставног одбора и посланица НСД-а Јелена Божовић прокоментарисала је за Борбу прошлонедјељно понашање опозиције на Уставном одбору али и њихову блокаду Скупштине Црне Горе.
Божовићева је у разговору за наш портал казала да је ДПС је једини који у овом случају крши Устав а у томе учествују и поједине судије Уставног суда које су одбиле да на вријеме обавијесте Уставни одбор да су се стекли услови за пензију.
–Члан 154 став 1 Устава јасно прописује: Предсједнику или судији Уставног суда престаје функција прије истека времена на које је изабран, ако то сам затражи, ако испуни услове за старосну пензију или ако је осуђен на безусловну казну затвора. Закон о раду предвиђа да радни однос престаје по сили закона са навршених 66 година живота. Функција судији Ђурановић престала је због навршених 65 година живота и 40 година стажа, чиме је испунила услове за старосну пензију и те услове прописује Закон о пензијско-инвалидском осигурању, казала је Божовићева нашем порталу.
Она је додала да судијама Уставног суда престаје функција судије, а не радни однос, и ту је сва суштина приче.
-Уставни суд није донио одлуку да одређене судије стичу услове за старосну пензију и није о томе благовремено обавијестио Скупштину и Уставни одбор, из разлога што судије различито тумаче закон када се ради о њиховим правима и обавезама у односу на права и обавезе грађана, па би да самовољно одлучују о томе по ком закону би требало да иду у пензију. Уставни суд такву одлуку није могао да донесе већином гласова, јер у гласању учествује троје судија који су стекли услове за престанак функције и који очито имају намјеру да што дуже остану на том мјесту, супротно закону. Одлука коју је донио Уставни одбор донијета је у складу са Уставом и законом. Том одлуком се констатује престанак функције судији Уставног суда због наступања уставом и законом прописаних услова за престанак функције и стицања услова за старосну пензију. Уставни одбор је поступио законито, јер је Уставни суд могао самовољно да никад не обавијести скупштину о томе да је одређени судија стекао услове за старосну пензију. Ако неће Уставни суд да штити Устав и закон, који треба да се једнако примењује на све грађане, па и на судије Уставног суда, позвана је скупштина као најважнији орган да то учини и тако заштити уставни поредак, подвукла је Божовићева за Борбу.
Борба: Предсједавали сте Уставним одбором када је Демократска партија социјалиста покушала да омета Ваш рад, бацивши димну бомбу у скупштинској сали. Како коментаришете овај пропали перформанс опозиције, имавши у виду да сте ипак успјели да изгласате престанак мандата суткињи Ђурановић?
Имали смо на дјелу непримјерено и бахато понашање опозиције. Од самог почетка рада сједнице Уставног одбора. Прије свега на сједницу су дошли сви посланици опозиције без претходне најаве. Ја сам то прихватила са намјером да чујемо све заинтересоване, међутим од самог почетка је кренуло ометање рада одбора, вријеђања, пријетње да ћемо завршити у затвору и галама.
На крају су кренули да чупају каблове из микрофона и бацили су димну бомбу како би прекинули сједницу Уставног одбора. И поред таквих услова сједница је завршена тако што је Уставни одбор гласао за закључке сједнице, а то је да је суткиња Ђурановић стекла услове за старосну пензију по основу Закона о ПИО-у и Устава Црне Горе члан 154. Такође изгласан је и закључак да ће од 23. децембра бити расписан јавни позив за избор 2 судија Уставног суда и допис Предсјендику државе којим га обавјештавамо о још двоје судија Уставног суда који су стекли услов за пензију, а чији избор је у његовој надлежности.
БОРБА: Како доживљавате чињеницу да се није огласила нити једна НВО организација да стане у Вашу заштиту, као што по обичају и раде? Свакако је удар на једну жену био у питању…
Та тема је у Црној Гори толико исполитизована да не желим у томе да учествујем, али ни ту тему да злоупотребљавам. Бројне организације, и политичке и НВОа али и медији на то нажалост пристају и потпуно обесмишљавају стварна и искрена настојања да се насиљу над женама у политици и уженама на јавним функцијама истински стане на пут. Јединствен став свих женских организација, НВО, политичарки и медија увијек треба принципијелно да буде јасан: стоп насиљу над женама, над свим женама. Међутим, на дјелу имамо политичку злоупотребу те теме. То се показало у бројним случајевима до сада, а еклатантан примјер је напад на директорицу Биљану Вучуровић. Умјесто да фокус буде на насиљу једног професора над бившом ученицом школе, умјесто да то буде тема, фокус је потпуно усмјерен на захтјев да се смијени директорица и сви су нажалост заборавили повод који је подигао прашину у јавности. Жртва није заштићена, а добили смо још једну жртву насиља, опет жену, а то је Биљана Вучуровић.
Што се тиче насиља у Уставном одбору не бих коментарисала. Јавност нека суди. Сви су видјели шта се десило. Можда би неко устукнуо, ја се не плашим ни ДПС ни њихових пријетњи. Политика ДПС је штетна за Црну Гору, деценијама је трајало то уништавање државе од стране ДПС и дошло је вријеме да се ослобађамо од те политике.
Борба: Шта сте у ствари Ви урадили на одбору а око чега се опозиција буни? Је ли постојало икаквих основа за онакву реакцију опозиције?
Члан 154 став 1 Устава јасно прописује: Предсједнику или судији Уставног суда престаје функција прије истека времена на које је изабран, ако то сам затражи, ако испуни услове за старосну пензију или ако је осуђен на безусловну казну затвора. Закон о раду предвиђа да радни однос престаје по сили закона са навршених 66 година живота. Функција судији Ђурановић престала је због навршених 65 година живота и 40 година стажа, чиме је испунила услове за старосну пензију и те услове прописује Закон о пензијско-инвалидском осигурању.
Дакле, судијама Уставног суда престаје функција судије, а не радни однос, и ту је сва суштина приче. Уставни суд није донио одлуку да одређене судије стичу услове за старосну пензију и није о томе благовремено обавијестио Скупштину и Уставни одбор, из разлога што судије различито тумаче закон када се ради о њиховим правима и обавезама у односу на права и обавезе грађана, па би да самовољно одлучују о томе по ком закону би требало да иду у пензију. Уставни суд такву одлуку није могао да донесе већином гласова, јер у гласању учествује троје судија који су стекли услове за престанак функције и који очито имају намјеру да што дуже остану на том мјесту, супротно закону. Одлука коју је донио Уставни одбор донијета је у складу са Уставом и законом. Том одлуком се констатује престанак функције судији Уставног суда због наступања уставом и законом прописаних услова за престанак функције и стицања услова за старосну пензију. Уставни одбор је поступио законито, јер је Уставни суд могао самовољно да никад не обавијести скупштину о томе да је одређени судија стекао услове за старосну пензију. Ако неће Уставни суд да штити Устав и закон, који треба да се једнако примењује на све грађане, па и на судије Уставног суда, позвана је скупштина као најважнији орган да то учини и тако заштити уставни поредак.
Борба: Читајући реаговање бивше Уставне суткиње Ђурановић, а која је иначе отворено признала да је имала чланску карту ДПС-а, отворено се стиче утисак да је била пристрасна и приликом судских одлучивања. Може ли неко такав уопште бити судија Уставног суда?
У вријеме Демократске партије социјалиста чланска карта и безрезервна лојалност ДПС била је улазница за све друге функције. Суткиња Ђурановић је сама признала да од 2017. године има чланску карту ДПС. Грчевита борба ДПС за осанак суткиње Ђурановић на мјесто суткиње уставног суда има политичку позадину са циљем да сачувају судије по цијену кршења Устава и закона.
ДПС је једини који крши Устав и законе у овом случају, а у томе учествују и поједине судије Уставног суда које су одбиле да на вријеме обавијесте Уставни одбор да су стекли услове за пензију. То све доводи у питање дјеловање појединих судија Уставног суда које је неуставно јер судије одлучују да сами себи одређују кад ће стећи услов за пенузију, те се може десити да на тај начин ту остану доживотно.
Борба: Због чега се ГП УРА сврстала уз ДПС у овом процесу када су подржали пензионисање судије Драшковића 2021. године, а када је била готово истовјетна ситуација?
УРА се опредијелила за сарадњу са ДПС још 2022. године кад су одлучили да уз мањиснку подршку ДПС формирају владу. Њихово политичко дјеловање апсолутно је везано за Демократску партију социјалиста јер видимо да по свим политичким питањима наступају заједно и дијеле исто мишљење. 2021. године Ура је тражила и гласала за пензионисање судије Драгољуба Драшковића по истом закону ио ПИУ по ком су и данас судије стекле услове за пензију. Данас потпуно непринципоијелно наступају оспоравајући чак и сопствене одлуке из 2021. године. Ура има прилику да буде уз парламентарну већину и да у Подгорици формира власт заједно са нама. Ако желе са ДПС и даље, то је њихов избор само неће далеко да догурају.
Борба: Како коментаришете чињеницу да опозиција доводи себе у ту позицију да може да одлучује ко може ући у Скупштину, дом свих грађана, а ко не? Замислимо да се ово дешавало прије 2020 године а да су у овој улози били посланици ДФ-а. Како би тада владајући ДПС реаговао?
У вријеме ДПС посланици опозиције за овакво поступање какво је имао ДПС на одбору били би уз помоћ обезбеђења силом избачени ван. Предсједник скупштине у случају ДПС не жели да примјењује силу, ни на насиље да одговара насиљем, иако му то пословник а и закон омогућава. Међутим, нећемо ни дозволити да нас нико малтретира и угоржава безбједност, узнемирава и физичке насрће на нас.
Према опозицији нико није кренуо физички да се обрачунава, у скупштини су им дата сва права, а злоупотребом пословника коју опозиција свакодневно демоснтрира имају прилику сви да кажу своје мишљење и искажу свој став. Међутим, насиље им се неће више толерисати.
Борба: На крају, како видите излаз из ове очито од стране опозиције исконструисане кризе?
Уставни суд није у блокади. У уставном суду тренутно се налази 5 од 7 судија. Иако је још двоје судија стекло услове за престанак функције, даље поступање и расписивање позива су у надлежности предсједника државе. Што се тиче Уставног одбора, од 23. децембра биће расписан оглас за 2 судија Уставног суда. Јавни позив ће трајати 30 дана, након спроведене процедуре у скупштини ће бити изгласано још двоје судија. За то постоји у скупштини потребна цећина. Наш циљ је да имамо независне и функционалне институције, деблокиран, уставан и законит Уставни суд.
извор: борба
