Јуре Францетић је био командант Црне легије, усташке јединице која је масакрирала и побила хиљаде Срба. Куда год је прошао, Францетић је остављао крваве трагове злочина над Србима. -Када је реч о његовој смрти, неко би рекао да Францетић није имао среће. Други ће рећи да има бога – наводи се на Фејсбук страници „Занимљива историја и географија“ која је подсетила на Францетића, његова дела која су оставила стравичне последице и начин на који је умро.
Авион, којим је летео, покварио се изнад Слуња. Францетић је морао да слети недалеко од села Мочила. Квар су, наводно, подметнули Италијани.
Францетић је окупљеним сељацима, Србима, наредио да нађу неки превоз за њега и пилота. Међутим, сељаци су препознали Францетића који је био надалеко познат по зверствима.
-Покушали су да га заробе, али је Францетић почео да пуца из аутомата. Један од сељака, Петар Трбојевић, опалио је старом ловачком пушком и погодио Францетићев аутомат у део који прима шаржер. Аутомат је онеспособљен и сељаци су Францетића ухватили голим рукама. Док се опирао, један од сељака га је ударио тупим делом секире у главу. У партизанском извештају, наводи се да је то учинио Миле Трбојевић. Францетићу је пукла лобања – наводи се на овој страници.
Убрзо су стигли партизани и пренели га у Слуњ, у болницу где је оперисан. Партизани су хтели да га мењају за 100 заточеника из Јасеновца.Анте Павелић би вероватно пристао да ослободи још јасеновачких мученика, јер је Францетић имао чин усташког генерала и био је изузетно познат и популаран у НДХ:
-Францетић није преживео. После пет дана током којих је био у коми, на тренутак је дошао себи. Дозивао је Павелића, а онда је на капама партизана који су га чували видео звезде петокраке. Умро је 27. децембра 1942. године, не схватајући како се нашао међу непријатељима.
Усташе су вест о смрти Францетића крили три месеца и прогласили осмодневну жалост. Тек 30. марта, 1943. године, НДХ је објавила вест о смрти Францетића.
Партизани су камионом одвезли тело Францетића у непознатом правцу и до данас није познато где је сахрањен. Хрватски десничари већ деценијама покушавају да пронађу његов гроб који би вероватно постао место окупљања усташа.
Подсетимо, Јурај Јуре Францетић (1912-1942), један од најпознатијих усташких заповедника током Другог светског рата, остао је упамћен као командант Црне легије, јединице одговорне за масовне злочине над Србима, Јеврејима и припадницима Народноослободилачког покрета на простору Босне и Херцеговине.
Рођен 3. јула 1912. године у околини Оточца, Францетић је након завршене гимназије започео студије права у Загребу, где се прикључио усташком покрету. Због политичког деловања против Краљевине Југославије убрзо је протеран, а потом емигрирао у Италију, где је 1933. положио усташку заклетву. Наредне године провео је у емиграцији у Италији, Аустрији и Мађарској, укључујући боравак у усташким логорима и терористичким групама.
После атентата на краља Александра 1934. године био је интерниран, а у Југославију се вратио крајем 1937. Уследила су нова хапшења и интернације, да би почетком 1941. побегао у Немачку, избегавши ново притварање.
Након проглашења Независне Државе Хрватске у априлу 1941. Францетић је брзо напредовао у усташкој хијерархији. Постао је пуковник Усташке војнице и командант Црне легије, формације која је деловала првенствено у источној Босни.
Иако без озбиљног војног образовања, добио је широка овлашћења. Под његовом командом спровођене су масовне депортације, хапшења и убиства, као и прогон и уништавање јеврејског становништва, у складу са расним и репресивним политикама НДХ.
Црна легија је званично представљана као снага за „одбрану границе“ на Дрини, али је њено деловање обележено бруталним репресијама над цивилним становништвом. Злочини су изазвали забринутост чак и код немачких војних власти, које су тражиле Францетићеву смену.
Упркос томе, поглавник Анте Павелић га је унапредио у команданта свих усташких јединица у Босни и Херцеговини.
Током 1942. године усташке власти су, делом због политичких притисака и односа са локалним становништвом, смениле Францетића са дужности.
Исте године, у децембру, његов авион је принудно слетео на територију под контролом партизана код Слуња. Францетић је том приликом тешко рањен и убрзо преминуо, 27. децембра 1942. године.
Деценијама касније, Францетићево име повремено је изазивало политичке и друштвене контроверзе.
Покушаји његове рехабилитације, укључујући постављање спомен-обележја и именовање улица по њему током 1990-их и почетком 2000-их, наилазили су на снажне протесте у Хрватској и иностранству. Већина тих обележја је касније уклоњена, а улице преименоване, чиме су локалне власти настојале да се дистанцирају од наслеђа усташког режима.
Францетић данас остаје историјска фигура чије се име везује за један од најмрачнијих периода у историји региона и за политику систематског насиља и прогона током Другог светског рата.
извор: сербиантимес
