Пише: Иван Милошевић
Од Бара до Рожаја Титова стража! Окрпили Павла данас службеници НВО, не штеде га ни на РТВ Рожаје, а и у тужилаштву се премишљају да подигну оптужнице против пјесме о Павлу. Не посустају ни посустали борци зашли у девету и десету деценију, Павле им дође као неки еликсир! Чим чују за Павла и његову извидницу пробуди се у њима револуционарни занос и опет би кренули у диктатуру пролетеријата! Чудо како се некима у Црној Гори подигне притисак и порасте број црвених крвних зрнаца када помисле на Павла. Крвни притисак скочи на 200 и не спуштају га моноприли и остали прили!
И данас на једном гостовању на једној ТВ, брк у мој брк саговорник ми је сасуо у лице – Ревизију нећеш гледати, све је рекао и бетонирао Ђилас и тачка. Сви остали ј…… се и одрекните својих отаца и дједова које су стријељали комунисти. А шта је друго требало урадити са освједоченим слугама окупатора и домаћим издајницима. Уза зид и ожежи! У име Стаљина, Тита и Коминтерне!
Наивно сам се надао да ће црв сумње захватити старе и нове комунисте и да ће их натјерати да преиспитају своју идеолошку прошлост. И преварио сам се! Код старих и нових комуниста има свега и свачега, али нема црва сумње и гласа савјести. Имуни су на тог црва и не чују тај глас. Уколико се и негдје у дубокој сивој маси и појаве, то се само потисне још дубље и дубље, негдје тамо у таму галаксије, односно у идеолошку црну рупу која гута све, али из ње ништа не излази нити долази!
Павла нема ко да брани. Остао је сам на ледини, као свјеврсни српски Сократ и нико да му пружи руку. Преостаје му само да овако мртав и безгробан као што је, добровољно попије шаку отрова и овако мртав, хладан, неопојан и неукопан, пресуди сам себи. Против њега је буљук тужилаца и сви одреда вичу – Крив је, крив да кривљи не може бити! И не дају му шансу ни да овако мртав, хладан, неукопан и неопојан, барем саопшти пар реченица своје одбране. У име правде, суживота, живота и осталог прикљученија онемогућено му је да се и сам брани. Свезали су му мртве, хладне руке, одсјекли већ једном одјесечени језик и не дају му ни да буде мртав. Као да је то што је мртав, доказ да је жив и да и даље живи. А за нове и старе комунисте нема већег ђавола од Павла, сањају о њему као неком ђаволу са папцима умјесто прстима и роговима умјесто ушију!
А Павле, као Павле, крцка посљедње сате неслободе и повлачи се и из пјесме. Напушта ледине Горњег Заостра, напушта бојишта око Фоче и Вишеграда, скупља остатке своје војске на Лијевча Пољу и прекопава посљедње остатке својих војника масакрираних у Словенији. И овако мртав, хладан, неукопан и неопојан, скуван и преклан, повлачи се и из свијета мртвих и спушта завјесу на своју безгробну војску и више не броји ни мртве ни живе своје потомке! Предаје се мраку непостојања и вјечног понављања и властитог затирања и уништења!
Нико не брани Павла! Ваљда нема те одбране која Павла може одбранити. Да се сакупе сви божји анђели, свеци и тропари, не би спасили Павла од оптужби бивших и садашњих комуниста. Њихова оптужба старија је и од њих самих, посебно ових данашњих комуниста, а они су је изгледа попили са мајчиним млијеком и постала је дио њиховог живота и свакодневне идеологије. Судећи по данашњим оптужбама због једне Павлове пјесме и његове извиднице, црногорски четнички војвода броји посљедње сате и на оном свијету. Као што је скуван и преклан на овом свијету и на оном му се смијеши слична судбина!
Нема ко да Павла брани. Одбранa је остала на леђима неких још увијек нерођених поколења. А и она није сигурна. Могу да је прогутају комунистички идеолошки скакавци и да Павлово име избришу и из свијета мртвих.
Нема ко да Павла брани!!!!!
