Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра Мајак
Ситуација у јужној српској покрајини Косову и Метохији која је тренутно под окупацијом и на којој се налазе НАТО и ЕУЛЕКС који углавном не спроводе и не придржавају се резулуције 1244 која је једини важећи документ. Придржавање по принципу радимо шта нам одговара, а шта нам не одговара, не морамо јер је сила на нашој страни је класичан приступ колективног запада већ деценијама, али управо је Украјина пример где су се крволочни зуби западних хегемониста почели да ломе.
Лако је малтретирати мање и слабије државе које немају довољно снаге да се одупру великим силама, али често ни памети да пробају мудрије да решавају нагомилане проблеме користећи све могуће хибридне акције које им стоје на располагању, па тако и нама у односу на констатнтну ескалацију на Косову и Метохији.
Најављена блокада административних прелаза која би се односиула само на Шиптаре је давно морала бити примењена као и укидање њихових аутомобилских таблица и докумената, као и било какав промет робе преко Србије уколико је дестинација крајња подручје Косова и Метохије.
Зашто наша држава не сме да примени неки од ових и бројне друге методе остаје нејасно.
Придржавање усмених договора и лоших споразума који не служе прокламованој нормализацији него само померању граница наше попустљивости како би заокружили шиптарску независност и наставили несметано да експлоатишу сва богатства наше јужне покрајине на којима компаније са Колективног запада извлаче огромне профите.
Нико није ни луд да је Западу стало до Шиптара, јер су они за њих потрошна роба као и Украјинци што су.
Србија мора знатно да промени реторику у односу на проблематику у својој јужној покрајини и да се активније и перфидније бори за своју свету земљу, а што наравно подразумева и непопуларне акције без којих свакако не може ништа да се реши без обзира што неки мисле да ће преговорима бескрајним нешто да постигну. Преговорима под менторством Запада само предајемо корак по корак све што они науме и ту се показује стварна намера која је више него очигледна. Што је отето мора бити враћено и око тога нема расправе ни преговора.
