– Пресуда на коју ћемо се жалити вратила ме у време када су нам убијена деца. Она ми је вратила бил и отворила незарасле ране… Нашу дјецу  они су спржили. Шта значи били „ратна штета“? Они су били ратна патња, којој су измицали на свом путу спасења – рекао је Спасе Рајић за „Вечерње новости.

Мајка страдалих малишана Славица каже да су њихова дјеца уморена и најавила да ће улагати жалбу све док су живи.

– Наша уморена деца траже правду, а ми ћемо је тражити до Бога. До самог неба – поручила је мајке дјеце, чији су пепео сахранили на апатинском гробљу.

Директор Документационог информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац појаснио је да су родитељи тужили Хрватску за накнаду штете због душевних боли узрокованих смрћу малишана, а неправоснажну пресуду коју је донио Општински суд у Загребу обараће жалбом.

Наиме, суд је контатовао да су дјеца страдала као „ратна штета“ због које Хрватска није крива, као и да је наступило застаријевање, не образлажући детаљно тај став и не доводећи га у корелацију са поступцима везаним за Петровачку цесту, већ их искључиво таксативно набрајајући.

– Тачно је да је рок застаре три, односно пет година од штетног догађаја, али изузетак постоји ако је штета причињена кривичним делом. Будући да кривично дело ратног злочина не застарева, ни одштетни захтев за то дело не мора да застари – објаснио је Штрбац.

У злочину на Петровачкој цести поред Жарка /8/ и Невене /11/, убијени су и Јовица Дрча /6/ Даринка Дрча /68/, Мика Ковачевић /83/, отац и син Крстан /45/ и Дарко /13/ Вуковић, отац и син Бранко /73/ и Мирко /34/ Стијеља, трудница Мирјана Дубајић /21/, а рањено више особа од којих је 15 идентификовано.

На Приједорској цести код Сводне су страдали Миле Малобабић /42/ и Марта /60/ и Раде Галогажа /40/, док је идентификовано деветоро рањених.

извор: ртрс