Данас се не опраштамо већ сјећамо Халида Бешлића! Халид не умире!

Као сарајевски студенти, вољели смо овај град-град неше младости. Сарајево  ко ниједно, град гдје су улицама одјекивали  стихови Кеме Монтена, Здравка Чолића, Даворина Поповића,  Ханке, Чобија,  Силване, Мехе Пузића,  Сафета, Наде, и свакако  Халида Бешлића.

Његова религија је била љубав , а његова визија севдах.  Ако је ико знао  преточити душу  народа у пјесму- био је то  Халид. Глас који не пјева само из грла,  већ из срца. Глас у којем се препознаје  свака суза , сваки уздах и свака чашица, сваки растанак и сваки загрљај.  Боем, али и домаћин и хуманиста.  Народан, а ипак господин. Човјек који је волио људе- и који је због тога био толико вољен. У свакој његовој пјесми  било је нешто наше : наша туга, наша радост, наша љубав и растанци, наше улице, наш мирис јоргована и дим са роштиља.

Његове пјесме нијесу само музика- оне су наш живот.  Кад  „Мила моја“ заигра на радију, неко се сјети мајке. Кад „Ја без тебе не могу да живим“  запјева , неко заплаче за изгубљеном љубави. А кад „ Романија“ загрми, планина у нама проговори.

Халид није само пјевач. Он  је мост између генерација, сјећања на најљепша времењна, глас који нас подсјећа ко смо и одакле смо.  Са бургијама у срцу, али и са осмјехом боема, Халид нас учи да волимо и кад боли- и да пјевамо , увујек да пјевамо.

Пјевао је за раднике и за студенте, за домаћина ,  спортисту, чобанина и за боема.  Није тражиои титуле- добио је највећу- био је и остао вољен.  Народ га је волиои јер је волио народ.

Ми се не оптраштамо од Халида, већ да се сјетимо њега. Да одамо почаст човјеку  који није био само наш пјевач –него и наш брат, комшија, глас народа, најбољи доктор који душу и рањено срце вида кад највише боли.

Зато поштоваоци, подигнимо  чаше и поново  рецимо- Халид није отишао.Он живи   у свакој севдалинки што се запјева уз чашу.  Живи у сваком весељу, у  свакој сузи, у сваком  екс граду  гдје су она стара  добра времена живјела.

Хвала ти Халиде што си нам  оставио пјесму која не стара. Што си био  такав и наш.  И  што ћеш то  увијек бити.

Нек ти је  лака босанска земља.  Мир с тобом , пјевачу севдаха.

У ИМЕ СТУДЕНАТА  САРАЈЕВСКИХ

Момо Јоксимовић