Почетак сарадње партизана са Немцима,фудбалска утакмица чачанских комуниста и немачког гарнизона мај-јун 1941 године…
КПЈ је прихватила Пакт из 1939. године између бољшевичког СССР и нацистичке Немачке (Молотов-Рибентроп), чиме је била и на страни нацистичке Немачке. Потписани Пакт између бољшевика и нациста о ненападању и сарадњи логичан је след када се има у виду да су то две екстремне тоталитарне организације, лишене демократских капацитета, а које су имале за циљ да насилним путем завладају светом. Тек када су оне једна другој постале сметња, између њих је дошло до конфронтације и сукоба. Све до напада Немачке на СССР 22. јуна 1941. године, КПЈ је поштовала наведени споразум, без обзира што је повремено истицала демагошке пароле осуђујући наци-фашисте и земље западне парламентарне демократије, које је називала империјалистичким и „стављајући их у исти кош“. Комунисти су вештом пропагандом донекле успели да се инфилтрирају у најсиромашније структуре друштва, пропагандом о одузимању земље велепоседницима и поделе сељацима и сл. КПЈ је успела да врбује и један број студената, од којих је највећи број њих био из категорије „вечитих“, који су били изузетно дриловани кроз партијске обуке и добро материјално награђени, како би у народу остваривали што већи утицај.
Стратегију КПЈ уочи и почетком Другог светског рата описао је, према комунистичким документима, Стивен Клисолд, предратни британски конзул у Загребу и Београду, а током рата је као члан британске делегације одржавао интензивне контакте и са Титовим и Михаиловићевим штабовима. Он је следио протитовску политику и имао је увид у јавна и тајна комунистичка документа, наредбе и сл. Један од тих је и онај у коме Тито од Коминтерне тражи да од Немаца издејствује да се пусте сви заточени учесници Шпанског грађанског рата, који би им добро дошли у распиривању маса. Клисолд наводи Титове директиве и партијска упутства за даљи рад и деловање комуниста, као што је да КПЈ „мора узети активног учешћа у збацивању монархистичког режима и пружити подршку свима елементима који имају исти циљ, без обзира на њихов идеолошки карактер“, при чему треба „пружити сву нужну потпору усташама, Македонцима, Албанцима и другим националним организацијама уколико би оне могле допринети што бржем збацивању данашњег режима; помоћ треба да се пружи и црногорским сепаратистима ако прихвате антиројалистичку линију у Црној Гори“, уз очекивање да „Југославија мора бити растурена у више делова“, при чему ће „партија потом деловати у свакоме од њих сходно раније датим упутствима“. Тито у директивама и упуствима сугерише да чланови КПЈ који буду позвани у војску треба да „врше дезорганизацију отпора југословенске војске, стварајући забуну међу официрима и људством, тако да пораз изгледа као последица неспособности официрског кора, чији углед мора бити коначно уништен“. Даље се члановима КПЈ препоручује да сакупљају оружје и ратни материјал и да га смештају на скровита места „ради позније употребе“. Према овим директивама и упутствима Тита поступано је уочи и током рата. ………
извор: равногорски четнички покрет
