Данас сам на мејл адресе Саше Мујовића и Јелене Боровинић- Бојовић послао сљедеће писмо:

Пратио сам данас дјелимично сједницу градског парламента и упознат сам са вашом најером да донесете одлуку да се, између осталих, подигну и нова спомен обиљежја борцима НОР-а и Голооточанима.

Позната ми је дугогодишња идеолошка пракса бивше власти да једнострано представљају теме из области Другог свјетског рата. По њој на једној страни су били добри момци (комунисти), а на другој четници (лоши момци). Нажалост, такву праксу сте и ви наставили, а као њен плод је и најновија одлука о подизању споменика комунистима и Голооточанима.

Претпостављам да вам је познато да је дио наших предака учествовао и изгубио главу од комуниста, јер су припадали јединицима Југословенске војске у отаџбини (четници) под вођством мајора Ђорђија Лашића и пуковника Павла Ђуришића. Мајор Ђорђије Лашић је и погинуо у Подгорици приликом савезничког бомбардовања Подгорице у мају 1944. године и био је сахрањен на гробљу испод цркве Светог Ђорђа у Подгорици. То гробље, већином због гроба мајора Ђоршија Лашића, комунисти су преорали педесетих година прошлога вијека.

Сматрам да је значајан број наших предака током Другог свјетског рата учествовао на страни четника и у биткама са комунистима дали су главе за своје идеје, а краљевски официри нијесу погазили заклетву краљу. Због тога и они заслужују поштовање и након 80 година од завршетка Другог свјетског рата заслужују да имају једно спомен обиљежје. Барем једно, иако их комунисти у Подгорици имају на туце.

Уз то вас обавјешптавам вас да се ове године навршава 80 година од великог злочина над црногорским четницима у Словенији, када су комунисти без суда побили на десетине хиљада наших предака, краљевских војника и официра.

Причате надугачко о Голом Отоку, имате снажне осјећаје према потомцима жртава који су страдали у том комунистичком логору. Очекујем да барем дио те емоције имате и према потомцима побијених четника у Словенији и очекујем да пригодним догађајем обиљежите 80 година од њиховог страдања.

Сличан захтјев послао сам и Јакову Милатовићу, предсједнику Црне Горе, али од њега одговор нијесам добио. Надам се да слична судбина неће задесити и ово писмо.

Наглашавам да сам потомак убијеног капетана Милоша Станојева Милошевића које су комунисти прије 80 година на правди Бига стријељали комунисти. Ни до данас наша породица нема његов гроб.

Иван Милошевић, новинар и професор философије