Бивши предсједник Црне Горе Мило Ђукановић истакао је како је Црна Гора у потпуности руинирана у протекле четири године.
“Мислим да је Црна Гора потврдила да има унутрашњи капацитет за реформе и да се придружи ЕУ. Нажалост, не можемо да не примијетимо застој који су донијеле протекле четири године. У том периоду догодило се озбиљно руинирање оних крхких остварења до којих смо дошли од 2006. до 2020. И то свих – од безбједности, преко економије и јавних финансија, до образовања и здравства”, рекао је Ђукановић на 2БС форуму у Будви.
Црна Гора је од 2020, додао је, изгубила кључну претпоставку која је кандидовала за лидера регије у интеграцијама.
“То је била узорна политичка стабилност. Јер, ми смоу ове четири године промијенили три власти – прва је била клеронационалистичка, друга антицрногорска, великосрпска и дилетантска, а трећа је једнако великосрпска и популистичка. Ти квалификативи не обећају да би Црна Гора са таквом управом могла указати шансу која се указује у процесу проширења”, констатовао је он, преноси портал Аналитика.
“У Црној Гори смо преузели одговорност за интеграције 2006. године. Од тада до 2020. урађено је доста тога. Црна Гора је од некад најмање развијене чланице СФРЈ дошла до позиције најразвијеније на Западном Балкану. Ушли смо у НАТО, стигли до предворја Европе, а ако неко мисли да су се за 14 година могли савладати вјекови заостајања – то ипак не. Потребан је много дужи период да бисмо учврстили институције. Али, промјена власти је то угрозила”, додао је Ђукановић.
И у Црној Гори и у регији су, сматра он, у понуди само двије опције.
“Једна је мултиетничка демократија, реформе, Европа и НАТО, а друга је национализам. Е ми смо до 2020. били препознати као земља реформи – па није нас нико частио чланством у НАТО, нити оним достигнућима на плану европског развоја. Нити нас неко данас кажњава што нема милиметра помака осим ИБАР-а”, нагласио је Ђукановић.
Радило се добро до 2020, сматра он, али било је и грешака, а бирачи су 2020. пожељели да виде друге људе на функцијама.
“Честитали смо, то је дио демократске културе, али данас не можемо да држимо повез преко очију и да послије четири године не примјећујемо слабости, а све да нам неко не би замјерио како ми имамо жал због губитка власти. Не. Није ријеч о томе. Четири године касније дуг је период да видимо учинке и слабости. И мислим да ту доминирају слабости”, додао је.
Индикативни су резултати избора
Недјељни избори у Подгорици, како он сматра, индикативни су јер говоре да владајуће партије са државног нивоа немају већину у главном граду.
“Не само да немају већину, него су сви заједно на 42 одсто. То је озбиљан пад. И друго – стрмоглаво су пали неки нови и наводно проевропски субјекти. Прије двије године, у Подгорици су ПЕС и Демократе имали око 33 одсто. Сада око 21 одсто. На парламентарним изборима, ојачани једном безначајном партијом каква је УРА, која има око три-три и по процента, имали су 46 одсто у Подгорици. На овим – 21. Изгубили су 25 процентних поена. То је стрмоглав пад тих политика”, поручио је.
На почетку смо очекиваног процеса отрежњења јавности и консолидације грађанске Црне Горе, каже он.
“Чиста је слика и неће да је види онај ко нема храбрости да направи озбиљне потезе. А ко нема храбрости – ту нема ни ‘д’ од државника. Ту шансу имао је Спајић прошле године – ПЕС је имао 23, ДПС 21, више него довољно за већину, и то да се власт врши не четири, него осам година. Али он није имао храбрости. Међутим, Милатовић је сада пред истим тим искушењем. И њему је слика јасна. Он не види своју будућност са великосрпским национализмом Мандића и Кнежевића. Посвађан је са својим дојучерашњим колегом Спајићем. Њему је јасно са ким може да сарађује”, рекао је он.
Остаје, каже, да се види да ли Милатовић има храбрости да повуче тај потез.
“Хајде да не будем потпуно отворен, остављам наду да ће правилно прочитати поруку бирача”, казао је.
Говорио је и о Србији.
“Мислим да Србија има унутрашњи потенцијал да буде на европској страни, али сматрам да је проблематична државна политика, која је у посљедње вријеме углавном обиљежена идеологијом великосрпског национализма. Све док је тај национализам ван институција – он је проблем, али није драматичан. А када то постане државна политика, то је опасно по регион. Србија већ дуго балансира на танкој жици између Истока и Запада. Али, таква политика била је политика успјеха на кратак рок, Вучић је успио да се одржи на тој танкој жици. Међутим, када се заврши вријеме трајања те политике, онда држава остаје на истом мјесту на којем је била прије њеног почетка”, истакао је Ђукановић.
“Неодлучна политика Запада”
Србији је, истиче, доминантно односом Запада дозвољено да ‘игра’ такву политику.
“Ако сте ви дозволили Београду да, таквом неодлучном политиком Запада, уз јасну деструктивну политику Москве, да се опет поигра Милошевићевом мантром да су Срби у регији угрожени па Србија треба да их заштити, онда морате знати – они у Црној Гори нијесу ни угрожени. Притом, таквом политиком угрожава се сувереност сусједних држава, стабилност и зауставља се развој. То је учинак међународне политике у овој регији у посљедњем периоду”, оцијенио је он.
Шта и да сам пјевао “јачи смо од Србије”?
Гостујући на 2БС форуму, упитан о томе да ли је пјевао “јачи смо од Србије”, казао је како то није битно колико питање – шта и ако јесте.
“Радовао сам се успјеху грађанске и проевропске политике – а моје питање је – шта и да јесам? Ако бисмо пјевали да је Црна Гора јача од Србије, Америке или Русије – је ли то мржња”, упитао је он.
То што је предсједник Србије Александар Вучић коментарисао наведени догађај окарактерисао је као – бизарну ситуацију.
“Не бих се упуштао у коментарисање тога што предсједник Србије коментарише ко је шта пјевао у кафани”, додао је.
извор: ртцг
