На Филозофском факултету на Палама вечерас је приказан документарни филм “Понор-право на сјећање” о партизанском злочину над припадницима Југословенске војске у отаџбини на простору Миљевине код Фоче 1945. године, а аутори остварења – професори и ученици фочанског Средњошколског центра поручили су да војници заслужују право на сјећање и истину.

Фочански средњошколци снимали су годину дана документарни филм назван по једној од јама у коју су партизани бацали заробљене војнике. Сценарио и режију потписују професори српског језика Бранка Грујичић и историје Рајка Голијанин.

Грујичићева је изјавила новинарима да су поносни на оно што су урадили, посебно што се културом сјећања баве дуги низ година.

Она је рекла да је један од разлога за снимање филма то што је овај догађај стављен у запећак и годинама се о њему није говорило, тако да је било интересантно истраживати све те податке.

-Када говоримо о страдању младе краљеве војске, то се десило 1945. године када је рат био званично завршен. Млади војници су се повлачили, а партизанске јединице су направиле велики злочин на том простору, навела је Грујичићева, додајући да нема много података у вези са овим догађајем па су у филм, осим историјских чињеница, уврстили наративни и играни дио како би могли осмислити цијелу идеју.

Она је рекла да су потомци војника годинама вјеровали да су им ту одмазду направили Фочаци, тако да је значајно да се каже ко стоји иза једног таквог злочина.

Према њеним ријечима, општина Фоча и фочанска Борачка организација подржале су иницијативу да на мјесту на којем постоји само један крст буде изграђен меморијални комплекс у знак сјећања на те младе људе. Декан Филозофског факултета на Палама Владан Бартула рекао је да је култура сјећања најважнија у животу, те да хришћанска култура и српски иденитет почива на томе.

–Нема живота без памћења и као народ не можемо даље кроз историју без сјећања на најважније историјске тренутке. Жртвено страдање нашег народа спада у највише вриједности које не смијемо заборавити јер нас опомиње какву смо тешку, бурну страдалничку историју имали, из које треба нешта да научимо, истакао је Бартула.

Приказивање филма организовала је Борачка организација општине Пале, а предсједник Комисије за његовање традиције, културе, сјећања и памћења ове организације Радоје Војводић рекао је да су прије 80 година младићи ликвидирани без суда, али да њихове сјене и данас лебде.

Он је захвалио професорима фочанског Средњошколског центра и ученицима који су се потрудили да сниме овај документарац.

Краљеви војници из Србије су мучки и на превару убијени од партизана у мају 1945. године и бачени у јаме код Миљевине.

Користећи историјске изворе и медијске извјештаје у којима се преносе свједочења мјештана Миљевине, ђаци у филму наводе да су партизани заробљене војнике повезане жицом у колонама доводили до јаме Понор, једног би убили и он би остале повлачио за собом, након чега се из јаме данима чуло запомагање.

О овом ужасном злочину морало се ћутати јер су припадници Озне, а касније Удбе, хапсили и ликвидирали свакога ко би јавно причао о томе.

Тачан број страдалих војника Југословенске војске у отаџбини, што у борбама на Зеленгори, што у ликвидацијама након предаје, никада није утврђен. Није утврђено колико их је убијено након заробљавања, а јаме у које су бачени никада нису у потпуности истражене. Историчари наводе да је, према процјенама, у највеће стратиште – јаму Понор бачено од 700 до 2.200 војника.

извор: срна