Лесковчани, Тито и Коча Поповић су вам срушили град у нарученом бомбардовању!
Никад се нисте побунили због тога а још увек имате улице назване по тим злочинцима који су вам убијали претке, срушили економију и сравнили најлепши град у Србији са земљом.
Неколико хиљада цивила у Лесковцу је убијено за непуна два сата, док је 28 наручених енглеских бомбардера сручило 69 тона бомби на сам град и његово индустријско језгро.
Бомбардовање је извршено како би се, наводно, уништила „концентрација немачких трупа“ које су се повлачиле из Грчке, иако је данас јасно да у Лесковцу и околини у том тренутку није било никаквог присуства немачких трупа.
Колико је људи страдало никада није прецизирано.
По партизанским извештајима, погинуло је више од 1.000 грађана, док четнички извори наводе око 2.000 мртвих. Историчари који су се бавили овом проблематиком баратају цифрама од 3.500 до 7.000 страдалих!
Стравично бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. године Коча Поповић је са шефом британске војне мисије код партизана Фицројом Меклејном посматрао са оближњег брда Петровац.
О томе пише Меклејн у књизи „Рат на Балкану“, описујући тај чин „као да је читав Лесковац одлетео у ваздух у правом огранку прашине, дима и рушевина… Остаци Лесковца лежали су пред нама покривени димом… Чак су и партизани били потресени“.
Међутим, оно што је највише притискало преживеле Лесковчане је то што после завршетка рата више нико није смео да прича о бомбардовању.
Разне теорије су се могле чути због чега је баш Лесковац тако жестоко бомбардован, почевши од тога тога да су град, као и Власотинце, почетком септембра 1944. ослободили четници који су тог дана у граду славили рођендан краља Петра II Карађорђевића 6. септембра, или зато што је у граду, наводно, било 15.000 бугарских и око 5.000 немачких војника или зато да се осујети повлачење Немаца из Грчке.
Оно што је, међутим, данас јасно јесте да је бомбардовање од Енглеза тражио лично Титов генерал Коча Поповић, командант Главног штаба НОВ за Србију и да је то учинио зато што су јединице Југословенске војске под командом Драже Михаиловића веома успешно одбијале његов покушај заузимања Лесковца и продор у централну Србију.
Коча Поповић, Пеко Дапчевић и Јосип Броз Тито су заправо организовали Савезничко бомбардовање свих српских градова 1944. године и бирали мете.
Англо-амерички авиони су бомбардовали многе градове и земље у Европи. Француска је преживела највећа разарања и скоро 100.000 жртава. Такође и Италија, Холандија, Румунија итд.
Међутим, савезничка бомбардовања Срба, који су први устали против Хитлера су била особито разорна. Поставља се питање ЗАШТО?
Разлог је прост. После Конференције у Техерану новембра 1943. године Черчил прави договор са Стаљином и одлучује да Србе пусти низ воду и да трупе Црвене армије уђу у Србију и доведу Хрвата Јосипа Броза Тита на власт.
У циљу подршке Титу, Енглези наоружавају до зуба његове партизане и успостављају контакте и заједничку команду.
Тито одлучује крајем 1943. године да пође у офанзиву ка централној Србији и Београду из правца Херцеговине и Црне Горе, трупе које је водио Пеко Дапчевић и из правца јужне Србије, трупе које је водио Коча Поповић.
Дана 5. фебруара 1944. године, Тито ће својим изасланицима у Србији (Главном штабу НОВ и ПО Србије на челу са Кочом Поповићем) упутити ову депешу која тачно открива ко је тражио, ко предлагао, а ко одобравао најбестијалније разарање српских и градова у њиховој историји.
Тито у овој депеши, своје поверенике у Србији, најпре обавештава да им у специјалну мисију шаље енглеског мајора Џонија Ханикера, члана Британске војне мисије при његовом Врховном штабу, а онда им од речи до речи каже:
„СВЕ ВАШЕ ЖЕЉЕ У ПОГЛЕДУ ПОМОЋИ САВЕЗНИЧКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА ОН [Џони Ханикер] ЋЕ ДОСТАВЉАТИ САВЕЗНИЧКОЈ МИСИЈИ ПРИ ВРХОВНОМ ШТАБУ НОВЈ. ВРХОВНИ ШТАБ [на челу са Титом] ЋЕ ПАК ОДЛУЧИТИ ДА ЛИ ЋЕ ПРЕДЛОЖЕНИ ЦИЉ ДА СЕ БОМБАРДУЈЕ“.
Ово је доказ над свим доказима!
Циљеве бомбардовања су одређивали Титови изасланици у централној Србији и Црној Гори Коча Поповић и Пеко Дапчевић, а бомбардовање је тражио “највећи син наших народа и народности” Јосип Броз Тито.
Јасно је да је све те разорне акције одобравао сам Тито, да је његова реч била и прва и последња.
Тито је вероватно у сарадњи са још неколицином његових сарадника из Врховног штаба, одлучивао кад ће оне, како и с колико авиона и бомби, бити бомбардовани српски градови.
Ова депеша скида и развејава све историјске заблуде око бомбардовања српских и црногорских градова, али и са англо-америчког сатирања Ниша, Лесковца, Подгорице, Београда итд.
А ви Срби наставите да славите Тита, партизане и њихову борбу против окупатора и дивите се Кочи Поповићу (чије име данас носи српска дипломатска академија) и Пеку Дапчевићу и дижите им споменике и дајте им улице, као што данашња власт то покушава да спроведе…
извор: равногорски четнички покрет
