Претња властима Црне Горе да у реконструисану Владу не уђу чланови Демократског Фронта представља став који САД имају годинама и који није везан за Габријела Ескобара, већ за њихов геполитички и цивилизацијски курс. Јер, русофобија не припада само политици и геополитици већ има много дубље узроке и корене.

То за Спутњик каже редитељ и публициста Драгослав Бокан поводом изјаве специјалног изасланика за Западни Балкан Габријела Ескобара да су Сједињене Америчке Државе забринуте због чињенице да би лидери некадашњег ДФ могли бити део Владе. Габријел Ескобар је на онлајн брифингу уочи посете Подгорици рекао да су то ипак одлуке које доноси Влада Црне Горе и да је то њено право. Додао је да се САД не мешају али не могу да не примете да су забринути због могућности да они који не деле вредности као остатак владајуће коалиције, могу ући у Владу.

Сам Ексобар је нико и ништа, само гласноговорник једне нескривене србофобне и русофобне политике која наш рат за ослобођење деведесетих третира као злочин, за њих су српски ратници ексклузивни ратни злочинци, а у Сребреници је тобоже почињен геноцид и Срби су једини геноцидан народ на свету, истиче Бокан.

–Демократски фронт је ту дефинисан као проблематичан због свог националног, проруског и православног става у коме америчка демократија за њих није виша вредност од светосавља. Самим тим, таква врста политике је била забрањена у Црној Гори још од 1945. године на овамо, све време континуирано. С тим што је ту било разних поигравања у првој фази Ђукановићеве власти кад је он, наводно, био близак са Милошевићем, али све даље време имају тај исти став. Он је чврст, тврд као бетон и непопустљив. Не могу људи који су другачије оријентисани и који судбину Црне Горе везују за историју српског народа бити у извршној власти у Монтенегру онаквом како га је замислио Тито, а како га је реализовао Ђукановић.“
Зато нова власт има мач над собом и тражи шансе за неку другу опцију не би ли ДФ и српске странке поставили у неки облик власти, да јесу али да нису ту присутне и да у некој новој игри покушају да „спусте високо подигнуту србофобну лествицу, додаје Бокан.

Црна Гора је земља која је без референдума уништила сваку могућност нормалног функционисања својим санкцијама према Русији, „скоро па и санкцијама према Србији и Републици Српској“, односом према Хрватској, „са све косовским лажним амбасадором који се шета Подгорицом“ и односом према Сребреници, сматра Бокан.

–Оно што је чињеница у садашњој Црној Гори је да ствари нису тако мрачне по економским и питањима правде и поштења као што су били у време Ђукановића. А нема ни антисрпства. Нема оног дозвољеног и од државе разгореваног антисрпства које је било неподношљиво. Тога нема али све остало је нажалост на нивоу гета за Србе.

Мешање чак и у реконструкцију црногорске владе, која води спољну политику усклађену са Западом, Бокан објашњава причом о силеџији који кад хоће неког да бије, не бије га само због њега него да и други виде како га бије.

–То је показно силеџијство. Они хоће да кажу иако се ништа не мења у геополитичкој слици и правцу црногорске државности, она је потпуно на правцу Запада и НАТО и једино је питање хоће ли регрутовати црногорске војнике да их директно шаљу на границе Украјине, а можда и преко границе. Са те стране чак и та позиција прилично јадна и никаква, њих не задовољава. Они хоће још. Они хоће понижење, морални удар као са Сребреницом што се догодио.

Власт у Подгорици покушава да „стратегијом ни тамо ни вамо“ не иде против српских интереса али да истовремено сачувају и што боље односе са Западом где су студирали и одакле су изникли и Милатовић и Спајић, а за то нема шансе, сматра Бокан.

-Црна Гора није независна, није суверена, продала је своју независност, продала је могућност не само несврставања него свог аутентичног, нормалног проруског става. Она је то већ урадила. И сад како у тој истој држави без некакве унутрашње револуције, без потпуне промене да ураде било шта што је против директног интереса Америке, а све време их Американци упозоравају да Мило Ђукановић који није ухапшен и даље може поново да се врати на чело земље. А то је једна немогућа позиција.

А та немогућа позиција би се могла променити ако се у Црној Гори догоди да неко каже Американцима оно „не“ које се својевремно чуло у Бањалуци, Београду и Будимпешти, закључио је Бокан.