Забрана руских медија у Црној Гори у 21. веку апсолутно је неприхватљива. Група од тридесетак земаља западне Европе куне се у демократију, а не дозвољава рад медијским неистомишљеницима. Уз то, забрана руских медија, где год је то могуће, не врши се на добровољној бази чак ни у чланицама НАТО и ЕУ, већ под притиском.
Овако председник Удружења новинара Црне Горе Тихомир Бурзановић коментарише одлуку Владе Црне Горе да уведе санкције Руској Федерацији и забрани рад руским медијима које црногорски грађани читају и прате.
–Влада Црне Горе донела је нови пакет за који се слободно може рећи да је био сакривен од народа, да не би изазвао протесте и негодовање. Та одлука је донета још 25. јуна, а то је скоро две недеље сакривања те одлуке. То значи да ти људи који воде Владу и који беспоговорно слушају америчког амбасадора у Подгорици, као и амбасадоре Квинте, нису ништа друго до обични послушници који слепо извршавају наредбе, иако знају да је народ против тога и да народ жели да чује руске медије и руску страну поводом Специјалне војне операције у Украјини, рекао је Бурзановић за Спутњик.
Ипак, он истиче да је за Црну Гору добро то што у њој делује руски амбасадор Владислав Маслеников, који готово на дневном нивоу обилази Црну Гору, будуц́и да га народ позива на скупове и трибине са циљем да прича о стању на украјинском фронту и ситуацији у Русији.
Бурзановић подсећа на речи руског амбасадора који је рекао да су уведене санкције против Русије, поготово медијске, дубоко нарушиле званичне односе Подгорице и Москве, који никад нису били гори него данас.
Оно што је за Тихомира Бурзановићс као новинара и председника Удружења новинара Црне Горе посебно проблематично је то што се о страдању извештача, сниматеља, репортера, новинара на украјинском фронту, сем из дела руских медија, не може ништа сазнати.
-Оно што нас као новинаре јако боли је и чињеница да се од јавности крије чињеница да је у сукобу Русије и Украјине убијено више од двадесет новинара од стране Украјинаца, што је апсолутно недопустиво. То пролази без икакве осуде, а украјинска страна чак крије и то како су ти људи погубљени, да ли су хапшени па мучени или убијани на самом ратишту, каже он.
Бурзановић истиче да је Удружење новинара Црне Горе институција која осуђује све врсте санкција против Русије, како политичке и економске, тако и медијске, а да се оштро противе свакој врсти сакривања истине. Удружење новинара Црне Горе има одличан однос са Савезом новинара Русије којем је додељена споменица „150 година новинарства у Црној Гори“, а Спутњик Србија награђен је за најбољи портал и за најбољу репортажу.
Новинар и некадашњи председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић забрану рада руским медијима карактерише као класично кршење слободе медија. По његовим речима, многи медији у свету раде у тесној спрези са различитим државама, али да то не би требало да буде разлог да се ти медији забрањују.
-Црна Гора је чланица НАТО и овим Влада Црне Горе још једном потврђује да је верна НАТО интересима, а жели и да покаже да је и даље на путу Европске уније, са којом дели ставове. Ово се може посматрати и као извлачење, односно извињавање црногорске Владе због усвојене резолуције о Јасеновцу, али и као јасно показивање да су сасвим уз НАТО интересе и радикално крило ЕУ које не жели да разговара о могућем миру у Украјини, рекао је Радомировић за Спутњик.
Он каже да се не би изненадио уколико би грађани Црне Горе који траже информације о томе шта се дешава у Русији и на украјинском фронту покушали да на друге начине дођу до информација које их занимају, укључујући прилагођавање својих ВПН односно виртуалних адреса и ослањање на медије из Србије. У том случају, каже он, може се поново очекивати забрана рада и за медије из Србије, каква је раније већ постојала. Од Владе у Подгорици, закључује, ништа не би зачудило.
