Пише :Дејан Бешовић
Ово је прича заснована на доступним информацијама. Светозар Милошевић (1907-1962), отац Слободана Милошевића, рођен је у селу Увач код Лијеве Ријеке, у Васојевићима. Његово поријекло, дубоко укоријењено у традицији Васојевића и свеукупног Српства а оно обликовало је његов карактер. Светозар је дипломирао на Богословском факултету и постао професор руског и српског језика, посвећен образовању и духовним вриједностима.
О Светозару се врло мало зна, а медијски натписи који се могу пронаћи о њему говоре да никада није био комуниста и да је то наводно био један од разлога за његов развод од Станиславе, као и да је потомак васојевићког војводе Милоша Маркова Станковића-Милошевића .Међутим, његов живот су обиљежиле породичне несугласице. Оженио се Станиславом Кољеншић, женом из комунистичке породице, док је сам изузетно презирао комунизам. Идеолошке разлике довеле су до раздора, те се Светозар вратио у Црну Гору након Другог свјетског рата, остављајући породицу у Пожаревцу.Светозар је завршио богословију, али није постао свештеник. Прије Другог свјетског рата предавао је вјеронауку, а касније је предавао руски и српски језик у школама у Бијелом Пољу и Косовској Митровици, као и Гимназији у Подгорици.
Године 1962, Светозар је наводно извршио самоубиство. Ондашња Удба је пласирала причу да је то учинио из кривице након што је један од његових ученика, коме је дао лошу оцјену, извршио самоубиство.Слободан Милошевић је у то време био на екскурзији у Совјетском Савезу и није присуствовао сахрани свог оца. Светозар је сахрањен у Љеворечким Тузима, где почива у тишини љеворечких планина. Постоји и запис да је Светозар Милошевић, отац Слободана Милошевића, био близак пријатељ ,Владике Николаја Велимировића Оца Јустина Поповића и патријарха Павла, са којим је завршио Београдску богословију. Светозар је био теолог , али и велики српски националиста, што му је често стварало проблеме, посебно са УДБОМ. Његов став и ангажовање у политичким и друштвеним питањима нису пролазили незапажено, а често се суочавао са надзором и пријетњама тадашњег режима,посебно Вељка Милатовића .
Живот Светозара Милошевића је од изузетног значаја јер представља причу о интелектуалцу и просвјетном раднику који заузима посебно мјесто у историји српског народа. Као отац Слободана Милошевића, бившег председника Србије, Светозар је оставио насљеђе које превазилази границе његовог краја. Велика је част за Васојевиће што је човек из њихове лозе био на челу Србије, што још једном потврђује значај и допринос овог племена у историји и политици српског народа.
Аутору овог текста сам предсједник Слободан Светозарев Милошевић је посвједочио : И птице на грани знају да је Удба убила мог оца а касније то убиство поистоветили су са самоубиством . Многи су ми замерали то што нисам физички могао доћи на сахрану свом оцу . Све што сам научио од њега касније сам применио . Говорио ми је : Сине Слободане ,отвори Цркве и Манастире ,укини петокраку ,укини комунистичку партију Југославије и Србије . Чувај се Јованке Броз и њених генерала ,чувај се лицемерног Запада .Чувај се Београдских анационалних кругова који никада нису били своји већ увек слуге западних ментора . Русија им је Слободане непријатељ а пријатељи су они који су побили хиљаде и десетине хиљада Срба од Аранђеловца ,моје браће до Кочевског рога .Твој живот нека буде мисија да еволутивним путем преобразиш Српски народ ,да се не понови братоубиство ,на које смо изгледа ми Срби навикли “
( наставиће се)
