Пише: Дејан Бешовић

Село, урасло камен Васојевића  на путу ка Веруши и Комовима. Одатле потичу коријени Слободана Милошевића. У селу  Лопате, одмах поред старог гробља,  вијори се српска тробојка  са четири оцила. Ту је гробље Милошевића .Сви Милошевићи потичу од војводе Милоша Маркова, сина Марка Батрићева, а презиме Милошевић су добили по Војводи Милошу.Милошевићи су се из Лопата испод Веруше, гдје су и данас присутни, преселили у Увач и Љеворечке Тузи, а одатле широм свијета .Благо издужен канал води бистру воду из ријеке у рибњак са пастрмкама. Тамо нам је једна старица рекла да ако дођемо да разговарамо о Слободану Милошевићу , најбоље је да потражимо Даницу Вешовић и њеног брата Миша Милошевића јер су они најближи рођаци Слободанови .Уљудно смо јој се представили тако да нас је Даница са Васојевићком добродошлицом примила . Прије три и по деценије баш овдје у кући Миша Милошевића,Протојереј- ставрофор Драган Митровић књижевник Јован Дујовић и аутор ових редака формирали су први Црквени одбор за Лијеву Ријеку и овај дио племена Васојевићи  .Даница није оклијевала у причи која није узалудно трошење времена већ право мало Васојевићко предање

„Данас у Васојевићима ,Црној Гори и цијелом Српству нема човека као што је био Слободанов  и Боров отац, Светозар. Синови су му добри, велики људи али нијесу ни примаћи   његовој љепоти, шарму, нарави, живости… А видјети га како се приближава твојој кући. Била је права  радост ,гледати га“, каже Даница пуног срца и искрене васојевићке душе .

Даница је наставила  „Био је поносан човјек, није имао времена да разговара са сваким .Увијек је носио по двије три књиге под руком .Понекад би рекао некоме ко би га провоцирао по питању вјере и српства  ‘О, јадниче, што имаш Ти да кажеш о вјери када се ни прекрстити не умијеш  . И његов син Слобо  тако високо држи главу. Срце ме боли гдје је данас мој брат Слобо. Читаво племе је разорено откако му се ово догодило, а одвели су га у Хаг,пасји синови ,Јудина дјеца издајници ,најгрђи Анти-Срби и то баш на Видовдан  “,жестока је била времешна Даница и наставила Постали смо као мајмуни и богами ниједан предсједник од тада није напустио земљу, већ је или издао земљу и негдје побегао или је стријељан или је поднио оставку“, каже Даница, гледајући негде испред себе, дубоко уздахне и наставља: „А данас сви говоре: ‘Нема више Српства ‘. А шта смо ми?! Јесмо ли дошли из Канаде?! Из Америке?! Сутра ће други доћи да нам суде. Нећемо се питати одакле. Ни Мило, ни ови, ни они, него ће нам други монтирати власт “, пророчки је говорила   Даница .Даље запали цигарету и настављa : Човјек не може ни сам себе да брани. Ако га његово дјело не брани, он је мртав. Никада нећу знати гдје је отишао. Кажу да неће служити казну у Хагу, већ у Холандији или Британији. Ако људи повјерују у сву ову јурњаву за њим, онда је готово сигурно да га више никада нећемо видјети“, наглашава она .

„Даринка, Слобова тетка, после братове смрти“, сећа се Даница, „продала је имање рођацима.  Светозар је живио са породицом у малој кући са каменом шупом за стоку доље, а брвнаром са двије собе на спрату са мноштвом књига. Прича се да Милошевићи нијесу хтели да окрећу главу према Светозаровим синовима када се растао од жене. А зашто би и окретали главу када им је отац давао стипендије док не заврше школу. Дјеца не могу бити сирочад која живе поред мајке“, препричава Даница породичну драму.

Даница се сјећа дана када јој је умро ујак Светозар  (отац Слободана Милошевића) и да га је њен отац пронашао мртвог у кући.

„Мој отац, одакле год је дошао, морао је да сврати код свог брата  Светозара и тако га је нашао мртвог  упуцаног  из пиштоља у кући. То је било дан послије Илиндана 1961 .године .Пронашао му је пиштољ у лијевој руци а он је био изразити дешњак .Моме оцу било је све ово сумњиво . Кроз село су се два три дана прије тога ,смуцали неки непознати људи распитујући се о Светозару ,његовом браку и његовим синовима,његовим навикама и његовим кретању . Била су то тешка времена .Светозар је био трн у оку многима “ .

Скрећући са асфалта, још један километар од путоказа Тузи Љеворечке,наилазимо на село  Требешицу .Оно се налази у подножју брда, близу Таре, засеока Честогаз, до којег је прије извјесног времена булдожер очистио пут и поравнао терен гдје су се некада налазиле стамбене куће  и гдје, према ријечима рођака Слободана Милошевића Марија Милошевић намјерава да изгради нову, тачно на мјесту гдје је била стара кућа њеног дједа Светозара .

Мишо Милошевић, Даничин брат,  љети живи у кући четири километра узбрдо на шљункастом   путу.Попели смо се на 1.100 метара надморске висиме .Испод нас се види жељезничка пруга Београд-Бар, а станица Требешница је удаљена око сат времена хода. Мишо каже да је покојни Божина, који је купио имање Слободановог оца, рекао синовима да ако дођу у посјету Светозарови синови, да им дају имање.Мишо свједочи да је бившег предсједника видео у том крају 1961.годинд  „Били смо на ливади Срндаљице, стрика Светозар, Слобо, ја и пастир који им је чувао овце. Срндаљице су окружене буквама и на врху ливаде има текућа вода.“ Слобо је тада рекао свом оцу,сећа се Мишо  „Тата, било би лепо овде саградити кућу.Стрика Светозар му је одбрусио : Сине Удошлићи очима не могу да виде нас Милошевиће. Ни Ти ни Боро овдје никада немојте помислити да правите кућу .Ово је наше имање ,наш комад слободе а Ви морате одавде отићи што даље док се ови крајеви не ослободе од Удошлића .Слободан као и ја ,наставља Мишо причу ,био је прилично збуњен упитавши оца ко су сада Ти Удошлићи ? Светозар није желио да остане недоречен : То су они који су се доскитали у ове крајеве доносећи некакве своје обичаје ,своје идеологије и своја вјеровања која су супротна Српским и Светосавским ,кратко је објаснио Светозар Милошевић ,чврсто грлишви свог сина Слободана и мене .Још ми одзвањају у ушима Светозареве ријечи : Тако ми Бога не плашим се за себе него за Вас .Ти си јединац а ја имам двојицу синова . Удошлићи су пасја вјера .Не бих волио да Вас та скупина полуљуди ухвати и баци у јаму безданицу  Ђебезу ,како су то радили у току прошлог рата.Ако ми се нешто деси нико од Вас да ми не дође на сахрану  “ завршио  је своју  исповијест Мишо Милошевић .

                          (наставиће се )